Sve je izvesnije da će u opštini Nova Crnja, jednoj od najnerazvijenijih vojvođanskih komuna, početi izgradnja solarne energane. Pregovori sa inostranim investitorima traju već nekoliko meseci, a o ovom, za Novu Crnju kapitalnom poslovnom poduhvatu, bilo je reči i na poslednjoj sednici Skupštine opštine.
Opštinska uprava je potvrdila da predsednik Pera Milankov od juna razgovara sa nemačkim i italijanskim ulagačima da na teritoriji ove pogranične opštine podignu jednu od najmodernijih solarnih energana. Kako je saopšteno, vrednost investicije je oko 800 miliona evra, a gradnja bi trajala tri godine.
Predviđa se otvaranje 400 radnih mesta, a u sklopu projekta osnovala bi se građevinska operativa sa trosmenskim radom uz angažovanje 500 i 800 ljudi. Projekat predviđa i organizovanje službe za obezbeđenje koja bi, kao posebna firma, uposlila stotinu radnika.
Oglas
- Pregovori sa konzorcijumom investitora već su poodmakli. Predstavnik potencijalnih ulagača nedavno je posetio Novu Crnju i obišao lokaciju za gradnju, tako da ima ozbiljnih izgleda da zaista i dođe do realizacije ove najveće grinfild investicije u Srbiji – poručuju iz lokalne samouprave.
Ono što je traženo od Nove Crnje, urađeno je - Skupština je donela odluku o pristupanju tom projektu. Dalje aktivnosti podrazumevaju uključenje državnih struktura, jer ako ne bude sluha za ovakvu investiciju, stranci će potražiti drugog partnera koji neće postavljati limite. Izlišno je i govoriti koliko bi izgradnja energane značila za novocrnjansku opštinu.
Ovdašnja privreda je spala na najniže grane i sigurno je da svako novo radno mesto meštanima itekako znači. Do početka devedesetih godina prošlog veka postojalo je nekoliko društvenih kolektiva koji su važili za nosioce razvoja opštine i koji su zapošljavali veliki broj ljudi. Posle gašenja šećerane, od značajnijih preduzeća nastavili su da posluju samo Fabrika ulja "Banat", Veterinarski zavod iz Subotice sa dislociranim pogonom u Srpskoj Crnji i Srpsko – ruska trgovinska kuća, takođe u Srpskoj Crnji, nastala kupovinom iz stečaja propalog "Lipara".
Međutim, danas je većina onih koji imaju radna mesta zaposlena u školama, ambulantama, lokalnoj samoupravi i drugim ustanovama na državnom budžetu.
