Obnovljivi izvori energije: Nove obaveze zahtevaju veća ulaganja

U Srbiji je došlo do značajnih promena u zakonskoj regulativi koja se tiče priključenja obnovljivih izvora energije na prenosni sistem Elektromreže Srbije (EMS). Ove promene, koje su stupile na snagu u aprilu prošle godine, imaju za cilj da uvedu dodatne garancije za investitore, ali istovremeno povećavaju troškove onima koji planiraju izgradnju vetroparkova ili solarnih elektrana.

Ilustracija (Foto: Pixabay)

Od novembra 2023. do februara tekuće godine, primetan je pad broja zahteva za priključenje na prenosnu mrežu sa 21.5 na 11.1 gigavat. Ovo smanjenje je posledica novih pravila koja zahtevaju od investitora da obezbede dodatne garancije, kao što su studije izvodljivosti i bankarske garancije, što dodatno komplikuje proces priključenja, navodi Danas.

Maksimalni kapacitet obnovljivih izvora energije koji EMS može efikasno balansirati iznosi 5,8 gigavata, a to je tek oko 52 odsto od trenutnih zahteva. Ova situacija stvara izazove kako za postojeće tako i za nove projekte u oblasti obnovljivih izvora energije.

Izmenama zakona, Elektroprivreda Srbije je zaštićena od finansijskog rizika povezanog sa balansnom odgovornošću za proizvođače iz obnovljivih izvora. Investitorima se može tražiti da obezbede skladišne kapacitete za struju, što dodatno povećava troškove investicija.

Pored toga, EMS ima mogućnost da odloži priključenje elektrana na mrežu ukoliko nema dovoljno kapaciteta za balansiranje. Međutim, investitori mogu izbeći odlaganje ako sami ili preko drugih učesnika na tržištu obezbede dodatni kapacitet za balansiranje.

Velimir Gavrilović, stručnjak za energetiku, objašnjava za Danas da nadlažni sada od investitora traže dodatne garancije. Oni su u obavezi da od EMS-a naruče i plate studiju izvodljivosti koja bi pokazala na kom delu mreže može da dođe do priključenja. Nakon toga neophodna je i bankarska garancija za sprovođenje posla.

Prema njegovom mišljenju, ovim se demotivišu preprodavci dozvola, ali i poskupljuje čitav postupak, naročito kada se uzme u obzir i obaveza vlasnika obnovljivog izvora energije da raspolaže i skladišnim kapacitetom.

Izgradnja baterija za skladištenje viškova struje iz vetroparkova i solarnih elektrana omogućava kontinuiranu isporuku struje, nezavisnu od vremenskih prilika, ali sa sobom nosi visoke troškove. Za izgradnju skladišnog prostora za jedan megavat struje potrebno je izdvojiti oko milion evra, što može otežati dobijanje povoljnih kredita za realizaciju projekata.

Stručnjak za energetiku Željko Marković predlaže traženje dodatnih rešenja kako bi se sprečilo da dozvole za priključke na sistem EMS-a dobijaju preprodavci koji nemaju nameru da proizvode struju iz obnovljivih izvora, već da prodaju dobijenu dozvolu. Jedno od mogućih rešenja su aukcije za određene lokacije koje bi mogle da smanje broj neozbiljnih zahteva i olakšaju proces za prave investitore.

Iako su izazovi evidentni, postoji i dalje veliki interes investitora za razvoj projekata u oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji, što ukazuje na potrebu za kontinuiranim prilagođavanjem regulative kako bi se olakšala realizacija ovih važnih projekata.