U svetu arhitekture stadiona, Srbija se sprema da napravi revolucionarni korak. Iako je izgradnja Nacionalnog stadiona Srbije izazvala kontroverze zbog velikih troškova, ne može se poreći da je koncept stadiona pionirski i jedinstven na globalnom nivou.
Nacionalni stadion Srbije (Foto: Fenwick Iribarren Architects)
Oglas
Španski studio Fenwick Iribarren Architects, poznat po dizajniranju tri od osam stadiona za Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. u Kataru, zadužen je za ovaj projekat. Njihov cilj je da novi stadion ima zelenu i prirodnu fasadu, što će ga učiniti prvim takve vrste na svetu, navodi španski portal Metalocus.
Stadion će biti dizajniran u obliku kruga sa kapacitetom za 52.000 gledalaca, što ga čini drugim po veličini u Srbiji, odmah nakon stadiona "Rajko Mitić". Inovativna fasada sa zelenilom će imati četiri prstena na kojima se nalaze zelene bašte i biće pričvršćeni kablovima.
Ukupna površina stadiona biće 32 hektara, sa prostorom za parkiranje 4.500 automobila. Osim toga, planirano je da se oko stadiona nalaze kafići, kiosci, restorani i prostori za šetnju, čime će stadion postati centar za provođenje vremena i van fudbalskih utakmica.
Jedan od ključnih aspekata ovog projekta je njegova energetska efikasnost.
Jedan od ključnih aspekata stadiona je njegov sistem za hlađenje i grejanje. Ovaj sistem koristi tehnologiju 4-cevne rashladne jedinice koja omogućava istovremeno grejanje i hlađenje. Interesantno je da sistem iskorišćava preostalu toplotu nastalu tokom procesa hlađenja za proizvodnju tople vode za grejnu mrežu, koja može dostići temperature između 45 i 50 stepeni Celzijusa.
Sistem je dizajniran da zadovolji sve potrebe zgrade za grejanjem i hlađenjem, uključujući i predgrevanje domaće tople i hladne vode. Dodatno, sistem omogućava hlađenje ICT prostorija zgrade kao osnovnog opterećenja, čime se podstiče istovremeno hlađenje i grejanje zgrade tokom zimskih meseci.
Sistem 4-cevne rashladne jedinice se zasniva na upotrebi vazduh-voda toplotnih pumpi. Ove pumpe su postavljene paralelno i mogu raditi u oba smera, pružajući ili grejanje ili hlađenje, u skladu sa potrebama sistema. Svaka toplotna pumpa je individualno povezana sa sistemima za toplu i hladnu vodu kroz kontrolne ventile sa dva porta, omogućavajući svakoj pumpi da snabdeva grejne ili hladne sisteme.
Ovi sistemi su opremljeni velikim termalnim rezervoarima za skladištenje, koji podržavaju sisteme za hlađenje i grejanje, delujući kao inercioni rezervoari. Ovi rezervoari takođe smanjuju potrebu za čestim pokretanjem rashladnih uređaja i aerotermalnih toplotnih pumpi. Ova postavka omogućava održavanje optimalnih uslova skladištenja u skladištima tokom perioda kada je potražnja za grejanjem ili hlađenjem niska.
Nacionalni stadion Srbije (Foto: Fenwick Iribarren Architects)
Kako piše Nova.rs, iako je sve ovo trenutno samo na papiru, pitanje je da li će sve biti ostvareno i koliko će novca biti potrošeno na ovaj projekat. Izgradnja stadiona bi trebalo da počne krajem 2023. godine i da bude završena tokom 2026. godine.
Početak izgradnje je odložen pre nekoliko godina zbog pandemije koronavirusa, a procene o krajnjem trošku su drastično porasle tokom poslednjih godina. Prvobitne procene su govorile o trošku od oko 250 miliona evra, dok su procene iz januara ove godine pokazale da bi trošak mogao iznositi čak 540 miliona evra.
Bez obzira na kontroverze, Nacionalni stadion Srbije predstavlja ambiciozan projekat koji bi mogao da postavi nove standarde u dizajnu stadiona. Ovaj projekat predstavlja spoj kreativnosti, inovacije, praktičnosti i komercijalne osetljivosti, a njegova realizacija bi mogla da ostavi značajno nasleđe za grad Beograd.
