Novim rebalansom budžeta gradska vlast će obezbediti dodatna sredstva za izgradnju gondole na Kalemegdanu. U predlogu rebalansa budžeta tokom 2023. godine će za gondolu biti izdvojeno 200.000 dinara, dok će u 2024. za taj projekat koji uništava kulturnu i istorijsku baštinu biti uloženo 420 miliona dinara, navodi portal "Nova S".
Kalemegdan (Foto: Pixabay)
Oglas
Praktično nema prepreka za usvajanje rebalansa budžeta o čemu će se, između ostalog, odlučivati na današnjoj sednici gradskog parlamenta.
Sa druge strane, struka je saglasna u oceni da je gondola štetna, da se uništava identitet, duh i kultura jednog dela grada, podseća Nova S.
Čim su prethodna gradska vlast i glavni urbanista Marko Stojčić najavili početak izgradnje žičare na Kalemegdanu, stručna i šira javnost izrazili su negodovanje, nakon čega se sa projektom privremeno zastalo.
Gradnju gondole na Beogradskoj tvrđavi usporila je i odluka Suda o realizaciji projekta, ali uprkos pritisku građana, od gradnje gondole se nije odustalo. Zato se u predlogu budžeta koji će odbornici usvojiti nalaze i velika izdvajanja za gradnju gondole. Za projekat koji se "provlačio" iz rebalansa u rebalans iduće godine iz kase izdvojićemo 200.000 dinara, dok će 2024. godine iz iste kase biti investirano 420 miliona dinara za gradnju žičare, piše "Nova S".
Naučna saradnica sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Sanja Iguman kaže za "Novu" da bi izgradnjom gondole nesumnjivo bio ugrožen identitet i pejzaž oko Kalemegdana, odnosno Beogradske tvrđave.
"U pitanju je projekat koji je višestruko štetan za Beograd i celu tvrđavu. Izgradnja gondole bi nepovratno uništila strukturu Beogradske tvrđave koja se nalazi na listi zaštite Unesko. Takva vrsta intervencija jednostavno nije dozvoljena jer bi bio urušen identitet i pejzaž starog dela grada. Dodatno, ne smemo zaboraviti da je čitav projekat urađen bez prethodno obavljene studije kojom bi se utvrdilo da li ima potrebe za ovakvim idejama", ističe Sanja Iguman.
(1).jpg)
Planirana gondola na Kalemegdanu (Foto: AGM)
Ona podseća da je Srbija još 2011. potpisala Konvenciju o pejzažu kojom je stavila do znanja da vodi računa o značaju pejzaža, ali da definitivno nije pokazala adekvatnu primenu ovog dokumenta. Navodi i primer K-distrikta, stambeno-poslovnog kompleksa na Dorćolu, gde je već dovoljno uništen pejzaž.
"Ako mi držimo do Kalemegdana kao do lanjskog snega, onda neka grade gondolu. Tragično je da Grad izdvaja novac za takve luksuzne projekte, dok uporedo 50 odsto opština nema adekvatan javni prevoz", kaže za "Novu" profesorka Arhitektonskog i Geografskog fakulteta u penziji Ksenija Petovar.
"Zbog čega stavljati nekakve mašnice na spomenike kulture koji su opstajali vekovima. Pustimo ih da govore o jednom vremenu, da svedoče o epohama koje su nam prethodile. To neka ostave na miru, a slobodno mogu da se igraju na novim soliterama i Beogradom na vodi. Neke prethodne generaciju su to stvorile, a njihov pečat zaista nije neophodan na jednom spomeniku kulture poput Kalemegdana", zaključuje Petovar.
