Projekat izgradnje "Pančićevog centra" u Botaničkoj bašti Jevremovac započet 90-ih godina prošlog veka, dobio je zeleno svetlo za nastavak. Uz sređivanje napuštene zgrade, koja je krajem prošle godine konačno legalizovana, Biološki fakultet dobio je i građevinsku dozvolu za dogradnju.
Projektovani izgled "Pančićevog centra" (Foto: Biološki fakultet)
Kako je za eKapiju rekao prof. dr Željko Tomanović, dekan Biološkog fakulteta, u planu je da objekat po završetku ima oko 2.000m², a očekuje se da će za opremanje i završetak radova biti potrebno oko 2 mil EUR.
- Ovaj objekat počela je država da gradi još sredinom 90-ih i do sada je bio nelegalan. Uz sugestiju i nagoveštaj Ministarstva da će projekat moći da se završi, mi smo se tome posvetili. Skoro godinu dana trajao je proces legalizacije. Grad nam je izašao u susret, jer zaista je to bila jedna neobična situacija - nelegalni državni objekat u centru Beograda - kaže profesor Tomanović.
Dodaje da je projekat završen u arhitektonskom smislu, kao i da su nadležni upoznati sa time.
- Sada ostaje da vidimo kada i kako može da se finansira završetak - navodi naš sagovornik.
Na oko 2.000m² namenjenih posetiocima Botaničke bašte planirano je da budu smeštene laboratorije za decu talentovanu za biologiju i prirodne nauke, kao i Pančićeva zaostavština, koja do sada nije bila dostupna posetiocima.
- Planirano je da to bude Pančićev legat i da njegova svhra bude ekološka edukacija, što se sada smatra izuteno značajnim - kaže profesor Tomanović.
Predviđen je i prostor za amfiteatar sa 200 mesta i akustičnom izolacijom u kojem će moći da se održavaju predavanja, ali i koncerti, jer je Botanička bašta i kulturno dobro, a ne samo spomenik prirode.
Namera Biološkog fakulteta je i da se sačuvaju genetički, prirodni resursi naših autohtonih biljaka.
- Da to bude kao banka semena, za našu divlju jedinstvetnu floru. U bašti inače raste oko polovine biljnih vrsta koje žive u Srbiji, ali uz ogroman napor zaposlenih u bašti koja se nalazi u jednom od najzagađenijih delova grada - kaže Tomanović.
Josif Pančić bio je srpski lekar, botaničar i prvi predsednik Srpske kraljevske akademije. Botanička bašta u Beogradu je takođe bila njegova ideja.
Otkrio je novu vrstu četinara koja je po njemu nazvana Pančićeva omorika, a po njemu je nazvan i najviši vrh Kopaonika (Pančićev vrh) na kome se nalazi mauzolej sa njegovim posmrtnim ostacima.
