Termoizolacijom stambenog prostora može se postići ušteda energije od 50 odsto i više, što će prepoloviti i trošak na računima za grejanje, odnosno hlađenje domova. Osim što je povoljno za kućni budžet, dobro je i za životnu sredinu jer se smanjuje zagađanje. Gruba računica pokazuje da bi za ugradnju materijala kojima se postiže energetska efikasnosta kuće od 100 kvadrata trebalo od 6.000 do 8.500 evra. Procene su da se ta investicija vraća u periodu od nekoliko godina.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Građevinski stručnjaci, sagovornici Novosti, ističu da se kod nas najčešće rade tzv. demit fasade koje u osnovi koriste stiropor (stiropor cena) ili kamenu vunu.
- Na tržištu ima različitih termoizolacionih materijala, neki se lakše ugrađuju, drugi su trajniji, črvšći i svako rešenje ima svojih prednosti i mana - kaže Ljiljana Mihailović, projektant u Energoprojektu. - Kod klasičnih demit fasada na već izgrađeni zid se stavlja termoizolocija, mrežica, lepak, fasadni malter i boja.
Dušan Cekić, građevinski inženjer, kaže da je za kuću od 100 kvadrata potrebno isto toliko kvadrata fasadne izolacije. Materijali koji su kod nas najpopularniji koštaju oko 20 do 30 evra po kvadratu sa ugradnjom, a to znači da bi bilo potrebno od 2.000 do 3.000 evra.
- Grafitni stiropor ima najbolja termoizolaciona svojstva i najjeftiniji je, ali je mekši i može da se ošteti - objašnjava Cekić. - Njegova cena po kvadratu sa ugradnjom iznosi oko 20 evra. Kamena vuna je kvalitetniji materijal, dugotrajniji i ima višu klasu vatrootpornosti. Ona je za oko 10 evra po kvadratu skuplja.
Ukazuje da je debljina termoizolacije značajna i da na novim objektima treba da bude 12 centimetara, a na starim koji se saniraju može i nešto manja. Krov se, u zavisnosti od tipa, različito izoluje.
- Ako je u pitanju tavanski prostor koji se ne koristi i ne greje, onda se stiropor samo složi po podu ili se stavi rolna staklene vune - navodi građevinski inženjer. - Cena je u ovom slučaju niža jer nema ugradnje, već samo troškove izolacije koji ne prelaze 10 evra po kvadratu.
Za tavanski pod kuće od 100 kvadrata taj trošak iznosio bi 1.000 evra.
Energetski efikasni prozori su veoma značajni jer je gubitak toplote tim putem, ako postoje otvori i pukotine, i desetak puta veći nego kroz zidove.
- Što se tiče stolarije, kod nas se najčešće koriste PVC ili aluminijumski profili - kaže Cekić. - Više se upotrebljava PVC zato što je jeftiniji, ali aluminijum je kvalitetniji i dugotrajniji materijal.
Važno je staviti i roletne, kako ističe, jer i one štite objekat, posebno leti od sunca.
Cena kvadratnog metra kvalitetnijeg PVC prozora sa roletnom i ugradnjom iznosi oko 200 evra, a aluminijumskog oko 300 evra. Ako računamo 15 kvadratnih metara prozora za kuću od 100 kvadrata, to bi iznosilo od 3.000 do 4.500 evra.
Cekić ističe da termoizolacija omogućava da se četiri do pet puta više energije sačuva i dodaje da na uštedu znatno utiče i izbor energenta koji se koristi za grejanje.
Oko 300.000 kuća u Srbiji nema termoizolociju i troši i do pet puta više energije nego kuće u Evropskoj uniji. Stambene zgrade koje obuhvataju 27 miliona kvadrata i 60 odsto stambenog fonda su najmanje energetski efikasne.
