Koliko gromobrana ima u Srbiji, ko ih postavlja, ko o njima brine i koga pozvati kada su neispravni - pitanja su na koja većina građana ne zna odgovor. Do pre petnaestak godina, briga o baždarenju i radu ovih uređaja bila je u nadležnosti preduzeća Gromobran, ali je ono ugašeno. Od 2009. gromobranska instalacija na stambenim zgradama uređena je Zakonom o planiranju i izgradnji i Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada donetim 2016, a nadzor nad primenom odredaba ovih zakona i propisa ima opštinska, odnosno gradska uprava.
Većina zgrada u Srbiji, uključujući i Beograd, ipak je bez gromobrana, a i one koje ih imaju ne održavaju ih redovno ili su oni radioaktivni, iako je njihova ugradnja zabranjena još pre 10 godina. Rok za uklanjanje postojećih, radioaktivnih, istekao je 2014, ali ih na zgradama širom Srbije - još ima. Problemi su počeli pre gotovo tri decenije, kada su zbog radioaktivnosti sa zgrada skinuti stari gromobrani, a savremeni nisu postavljeni.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Radioaktivni gromobrani nalaze se na 67 stambenih zgrada u 29 opština Srbije - kažu u Direktoratu za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije. - U Nišu ih, na primer, ima na još osam stambenih zgrada, u Mladenovcu i Novom Pazaru na po sedam, dok u Priboju i Subotici nije demontirano po šest radioaktivnih gromobrana. Zakonom o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti propisano je da su vlasnici katastarskih parcela i objekata na kojima se nalaze radioaktivni gromobrani dužni da ih uklone kao i da snose troškove njihovog uklanjanja. Ovim zakonom propisano je i da se sredstva za uklanjanje radioaktivnih gromobrana sa katastarskih parcela i objekata čiji vlasnik nije poznat ili je prestao da postoji obezbeđuju iz budžeta lokalnih samouprava.
Krajem novembra prošle godine iz Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, najavljivano je njihovo uklanjanje. Rečeno je da će kompletan projekat biti koncipiran tako da ni u jednom trenutku neće ugroziti bezbednost i zaštitu objekta od udara groma. Ali, kako kažu u Direktoratu, i pored dobre volje svih uključenih strana, usled dužine postupka usvajanja rebalansa budžeta nije bilo moguće sprovesti projekat pre kraja prošle godine.
Stručnjaci kažu da nijedan gromobran ne pruža stopostotnu zaštitu, već da samo smanjuje rizik. Profesor Svetislav Smiljanić iz Istraživačko-razvojnog isnstituta NIRI u Nišu, nekadašnji predsednik Jugoslovenske komisije za gromobrane, kaže da su gromobrani neophodni i korisni.
- Veličina, vrsta, sadržaj i značaj objekta, kao i broj njegovih posetilaca određuju kakav gromobran je potreban zgradi - kaže profesor Smiljanić. - Ima ih tri vrste: Frenklinov štap, koji je reper za druge vrste gromobrana, Faradejev kavez i francuski štap sa uređajem za rano startovanje, koji se pokazao kao najefikasniji. Pre postavljanja gromobrana, za svaku zgradu je neophodno da se proračuna ima li potrebe za njegovim postavljanjem, kao i koji stepen zaštite joj odgovara, dok su nadležne inspekcije obavezne da kontrolišu njihovu ispravnost.
