Izgrađena prema projektu arhitekte Branka Pešića i svečano otvorena 22. aprila 1974. godine, popularna Beograđanka je zbog jedinstvenog pogleda koji pruža na grad, od prvog dana postala simbol prestonice.
Brojne delegacije političara, umetnika, sportista, pa čak i kosmonauta, tragove svojih stopa ostavile su na pločama zgrade visoke 100,23 metara, odnosno čitava 23 sprata.
- U vreme kada je izgrađena bila je simbol Beograda, a to je svakako i sada - kaže upravnik Beograđanke, Bojan Grbović i dodaje da je tada zgrada bila tehnološko čudo.
Oglas
Beograd (www.pixabay.com)
- To je bila jedna od najmodrenijih zgrada. Jedna od prvih pametnih zgrada na Balkanu, a svakako prva u Beogradu i tadašnjoj Jugoslaviji. Postojao je kompjuterski program koji je vodio računa o automatici svih parametara zgrade - hlađenju, grejanju, prozorima. Imala je automatsko spuštanje roletni kada je sunce, ili jak vetar, kao i najmodernije i najbrže liftove - kaže Grbović.
Napominje da se u to vreme vodilo računa i o uštedi energije, iako je tada energija bila jeftina.
- Beograđanka je bila ispred svog vremena - ističe Grbović. Zgrada je skoro pune četiri i po decenije u originalnom stanju.
- Zgrada nije renovirana, sve instalacije su stare 45 godina, naravno sve je održavano, ali nije menjano - zaključuje Grbović i dodaje da za sada renoviranje, prema njihovim saznanjima nije u planu.
Popularni vidikovac zatvoren je za javnost osamdesetih godina, kada je Studio B zauzeo pretposlednji sprat i on ni danas nije otvoren. - Bilo je nekih inicijativa da se vidikovac ponovo otvori pre nekoliko godina, ali to je za sada stopirano - kaže Grbović.
