Nacionalni stadion na surčinskim oranicama

22.04.2019. | Beobuild

Izgradnja nacionalnog stadiona ponovo je aktuelna, pošto je posle dugo spekulacija na javnom uvidu osvanuo Prostorni plan područja posebne namene kao prvog koraka u realizaciji ovog projekta. Neke od potencijalnih lokacija nacionalnog stadiona bile su i stadion Crvene Zvezde, stadion Partizana ili Rada, Borča, u blizini „Kuće fudbala” u Staroj Pazovi, luci Beograd ili iza naselja „Ivana Ribara” na Novom Beogradu. Na kraju nije se desila ni jedna od mogućih, već je plan izrađen za potpuno drugo područje na gradskoj periferiji, odnosno na još uvek poljoprivrednom zemljištu između Surčina i Jakova.

Kako je i po kojim kriterijumima predložen ovakav plan ostaje nejasno, ali je sigurno da je ovo jedna od najnepovoljnijih lokacija za takav objekat. Prostor od 35 hektara za stadion nalaziće se uz samu autoputsku obilaznicu oko Beograda, kod buduće petlje Surčin, na zemljištu koje je nekada pripadalo PKB-u. Svi prostorni, urbanistički i saobraćajni parametri su protiv ovog plana, tako da se postavlja pitanje svrsishodnosti cele ideje. Da li se plan usvaja bez potrebnih analiza ili se one zanemaruju, kao i koji drugi motivi mogu stajati iza ovakvog plana?

Ilustracija (www.pixabay.com)

Izgradnja stadiona u Surčinu biće inicijator važne i velike prenamene državnog zemljšta, gde će za potrebe stadiona iz poljoprivrednog u građevinsko transformisati preko 430 hektara. Iako će za potrebe stadiona biti potrebno svega 35 hektara, ostatak od neverovatnih 326 hektara ostaje za prateće sadržaje i još oko 65 hektara za saobraćajnu infrastrukturu. Ako se planira stadion sa kapacitetom od 60.000 gledalaca, njega prati i parking za oko 10.000 automobila, dok bi ostatak bio namenjen za komercijalne i uslužne delatnosti. Čak i spekulacija sa zemljištem i eventualni porast njegove vrednosti zbog stadiona, cena prenamene i opremanja ipak daleko prevazilazi takvu dobit.

Tu se pre svih nameće primarni i najvažniji aspekat prostornog plana - činjenicu da je lokacija van dometa bilo kakvog javnog prevoza, kamoli kapacitetnog. U budućnosti transport do stadiona biće rešen, ali kada se izgradi pruga do aerodroma, a onda produži još nekoliko kilometara do zadnje stanice – Nacionalni stadion. Turisti sa aerodroma i navijači sa stadiona putovaće istom linijom do centra. Ovo je u najmanju ruku neodgovorno kao plan, a postaće štetno ako postane gradski projekat. Kako zbog činjenice da plan ne nudi kvalitetno rešenje za problem transporta, tako i zbog ogromne ekonomske cene koju će grad morati da plaća kako bi sanirao posledice ovakvih razvojnih promašaja.

Sa druge strane, tako izolovan kompleks uvek će imati problem ekonomske održivosti. Bilo kakvi prateći sadžaji u velikoj meri zavisiće od povremene aktivnosti na stadionu, što će se samo negativno odraziti na razvoj usluga. Sa stanjem u domaćem fudbalu koji treba da nosi projekat, ova investicija u datim parametrima je osuđena da postane jedan jako skup fijasko. Na sve to treba dodati da se radi o aluvijalnom zemljištu sa visokim nivoom podzemnih voda, koje su trenutno regulisane sistemima za hidromelioraciju. To znači da gradnja u toj zoni ne dozvoljava dublju gradnju, potrebno je uložiti velike resurse za pripremu zemljišta, pa je samo delom pogodno za gradnju. Ako na to dodamo ogromnu cenu neophodne komunalne, transportne i saobraćajne infrastrukture.

Rani javni uvid održaće se u trajanju od 15 dana od 16. do 30. aprila 2019. godine u zgradi Gradske uprave Grada Beograda, 27. marta 43-45 (sala u suterenu).

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...