Parkiranje u bilo kom delu prestonice noćna je mora za sve vozače! Teško je i stanarima u centru grada, ali i onima na periferiji. Stručnjaci sa Saobraćanog fakulteta tvrde da su na problem sa parkiranjem upozoravali još pre 15 godina kada je još nešto moglo da se preduzme. Danas, sa 50.000 novih automobila koji se u Beogradu registruju svake godine, rešenje je teže naći.
Srpska prestonica, poput svih drugih u svetu, muku muči sa brojem parking-mesta na ulicama. Zahteva je mnogo, ali je malo mesta koja mogu da budu obeležena za ostavljanje vozila. Zemun, Dorćol, Mirijevo, Miljakovac, Kanarevo brdo, Vračar...
- Stanovnicima stambenih zona parking-mesta moraju da se obezbede - kaže, za Novosti, Vladimir Čuljković sa Saobraćajnog fakulteta. - U skladu sa urbanističkim normativima, za novoizgrađene objekte potrebno je obezbediti 1,1 parking-mesto po stanu. A za rekonstrukciju - jedno mesto. Ipak, ko i koliko poštuje normative, fakultet u to nema uvid. I tamo gde investitori poštuju propise, garažna mesta se prodaju odvojeno od stanova. Cena je veća od one koju su kupci spremni da plate, pa će često pre novac dati za još deset kvadrata stana, vodeći se mišlju da će se parkirati negde na ulici. Divlja gradnja je posebna vrsta problema, jer nelegalni investitori najčešće ne misle na parkiranje.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Parking-mesta nisu rešena ni u starim beogradskim naseljima, a svake godine niču nova, često bez nekog urbanističkog plana. Tako je i u naselju Vojvoda Vlahović, gde su duž ulica parkirana vozila. Zbog uskih saobraćajnica autobus ne može da saobraća, pa ovuda vozi kombi na liniji 26 L.
- U starim naseljima ulice su pravljene prema tadašnjim potrebama, kada je u celoj ulici tih pedesetih bio samo jedan automobil. Kuće su vremenom rušene, građene su zgrade ili poslovni prostori. Stanari negde moraju da parkiraju vozila, kao i zaposleni koji dolaze automobilima. Sva vozila su tu nepropisno parkirana. Ovde najčešće nije ni moguće obeležiti parking mesta. A opet, mesta za parkiranje nema sada ni na Bežanijskoj kosi, koja je baš na periferiji. Izgrađene su nove zgrade sa malim parkinzima između njih, ali podzemnih garaža nema. Svi automobili su na kolovozu ili na trotoarima. Ovde je dosta neuređenih površina koje mogu da se iskoriste za parking-prostor, samo o tome niko ne razmišlja - tvrdi Čuljković.
Prema rečima stručnjaka, prvi korak ka poboljšanju situacije je da se zaustavi produbljivanje problema, odnosno da se ne dozvoli zidanje objekata gde parkiranje ne može da se reši, kao i pretvaranje stambenih u poslovne objekte u onim ulicama gde parking-mesta nema.
- Potrebno je zaustaviti divlju gradnju, kao i nadziđavanje spratova na objektima, jer ti budući stanari isto neće imati gde da ostavljaju vozila. Jedna od mogućnosti je i uvođenje sistema jednosmernih ulica gde god je to moguće. Prvo, zbog protočnosti saobraćaja. Drugo, jer je tu moguće organizovati parkiranje makar podužno. Boljeg rešenja nema. Imamo opciju da se parkiranje odvija na ulici haotično, ili na neki uređeniji način. Ujedno, potrebno je obezbediti građanima dobar i pouzdan javni prevoz, kako bi se ublažio problem parkiranja u centralnim zonama - ističe sagovornik Novosti.
