Srbija ima velike šanse da dobije pozitivno mišljenje od Energetske zajednice za nastavak gradnje „Turskog toka”, od Bugarske do mađarske granice, što bi našoj zemlji donelo velike prihode od tranzita ruskog gasa, a o čemu bi EU trebalo da raspravlja 5. februara sledeće godine.
Čim iz Evrope stigne saglasnost za nastavak trase „Turskog toka” preko Starog kontinenta, mogu da počnu radovi na postavljanju gasovoda. Kroz našu zemlju bi trebalo da prođe 403 kilometra nove gasne mreže, a nadležni veruju da bi čitav posao mogao da bude završen do kraja 2019. godine.
Agencija za energetiku Srbije već je poslala Energetskoj zajednici u Beču dokumentaciju o projektu izgradnje dela „Turskog toka” kroz našu zemlju. Sada se čekaju procena i ocena Energetske zajednice, koja treba da kaže da li je novi gasovod, koji bi trebalo da se veže za jedan krak „Turskog toka”, u skladu s pravilima Evropske unije.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Koliko su realne šanse da za godinu dana bude izgrađeno 400 kilometara gasovoda, kako je predvideo tim Bajatovića? Stručnjaci kažu da je to moguće
uraditi za godinu
- Većina administrativnih poslova koji prethode izgradnji gasne mreže završena je još u vreme kada je planiran „Južni tok” - kaže, za Novosti, Vojislav Vuletić, predsednik Skupštine Udruženja za gas. - Završeni su i svi poslovi u vezi sa imovinsko-pravnim odnosima nad zemljištem na trasi gasovoda. Koliko je papirologija komplikovana, pokazuje i to što je od trenutka kada je kod „Južnog toka” nastalo rusko-italijansko preduzeće pa do prvih radova proteklo sedam godina. Građevinski radovi bi mogli da budu završeni za tih godinu dana, posebno ako ne bude prepreka.
Prema njegovim rečima, većina poslova bi se radila paralelno, jer bi na izvođenju radova i postavljanju gasovoda bilo angažovano više izvođača koji bi istovremeno radili.
Srbija troši oko dve i po milijarde kubika gasa godišnje, i u slučaju „puštanja” ruskog gasa, pored velikih prihoda od tranzitnih taksa, mogla bi da uzme ovog energenta koliko god joj bude potrebno.
Vlade Srbije i Rusije ranije su predvidele da Srbija u okviru „Južnog toka” može da troši pet milijardi kubika gasa godišnje, pošto je EPS planirao da neke svoje kapacitete prevede na plin i izgradi nove koji bi koristili taj energent. Na pitanje gde bi nastavak gasovoda trebalo da uđe u Srbiju, Vuletić kaže da bi najjednostavnije bilo da to bude kod Dimitrovgrada, preko gasnog interkonektora koji će se graditi između Niša i tog grada, odnosno bugarske granice.
