Kompjuterske mreže u kompanijama ili pomoćna oprema u bolnicama su od vitalnog značaja za prenos informacija u realnom vremenu i odavno su kao takve nezamenljive. Stalnu pretnju ovim sistemima ne predstavljaju samo direktni udari munje nego se sve češće dešava da oprema bude uništena prenaponima uzrokovanim udaljenim atmosferskim pražnjenjima ili prekidačkim operacijama u velikim električnim sistemima.
Tokom nevremena praćenog grmljavinom se, takođe, trenutno oslobađa ogromna količina energije. Ovi skokovi napona mogu prodreti u sve vrste električnih instalacija i prouzrokovati ogromnu štetu.
Oštećenja prijavljena osiguravajućim društvima električne opreme (analiza na osnovu oko 9 000 oštećenja): vatra (4.9%), voda (5.2%), krađa (7%), nemar (22.7%), ostalo (26.8%) i PRENAPONI (31.7%).
Visok sadržaj energije pri direktnom udaru munje u sistem spoljašnje gromobranske zaštite ili u niskonaponski nadzemni vod najčešće izaziva – bez unutrašnje zaštite od atmosferskih i sklopnih prenapona - potpuni otkaz priključenih uređaja i oštećenje izolacije. Takođe, amplitude indukovanog napona dostižu vrednosti koje su mnogo puta veće od nominalnog napona mreže. Sklopni prenaponi nemaju toliko veliku amplitudu kao atmosferski ali se dešavaju mnogo češće i mogu da dovedu do trenutnog pada sistema.
Po pravilu, vršna vrednost napona kod sklopnih prenapona je 2–3 puta veća od nominalnog napona dok kod atmosferskih prenapona dostiže i 20 puta veće vrednosti i ima veliku energiju. Pad sistema se često dešava nakon nekog vremenskog perioda kao posledica procesa starenja elektronskih komponenti koje su bile na udaru sitnijih prenapona za koje se nije ni znalo da su se dogodili. Da bi se ovakvi problemi predupredili, potrebno je sprovesti nekolko zaštitnih mera, u zavisnosti od konkretnog uzroka i mesta pogođenog prenaponom.
