Premijer Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju završetka prve faze izgradnje buduće glavne železničke stanice „Beograd-centar“ u „Prokopu“, koja je, posle 40 godina, otvorena za saobraćaj.
Vučić je označio otvaranje „Prokopa“ tako što je u stanicu došao sa saradnicima novim Štadlerovim vozom, koji će od danas saobraćati na liniji Beograd-Novi Sad. Svečanosti prisustvuju i potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Očekuje se da će za potpuno izmeštanje železničke stanice iz centra grada u stanicu „Prokop“ biti potrebno godinu dana.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
U funkciji je osam koloseka koji su izgrađeni po evropskim standardima, kao i pet perona, pa je „Prokop“, koji se do sada koristio za vozove gradske železnice odnosno „BG voz“, otvoren i za prijem i otpremu putnika vozova na relaciji Beograd-Novi Sad-Beograd. Na toj liniji će saobraćati novi Štadlerovi elektromotorni vozovi, a kroz „Prokop“ će nastaviti svakodnevno da saobraća 105 „BG vozova“.
Završetkom ove faze omogućeno je odvijanje železničkog saobraćaja u stanici na osam od ukupno deset projektovanih koloseka, kao i prijem i otprema putnika na pet od ukupno šest perona, sa svim potrebnim pratećim radovima za organizaciju i kontrolu saobraćaja vozova i putnika.
Ispunjen je predviđeni rok za završetak radova koji je bio 420 dana, a vrednost ugovora od 25,8 miliona evra obezbeđeno je iz kredita „Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj“. Projekat je uradio „Saobraćajni institut CIP“.
Radovi na prvoj fazi je izveo konzorcijum na čelu sa „Energoprojektom“, a obuhvatili su, između ostalog, izgradnju trećeg, četvrtog, sedmog i osmog koloseka, rekonstrukciju postojećeg devetog i desetog koloseka.
Radovi na rekonstrukciji železničke stanice Beograd Centar u Prokopu počeli su 3. decembra 2014. godine.
Urađeno je šest staničnih koloseka – 3, 4, 7, 8, 9 i 10 uključujući i četiri takozvana izvlačnjaka, a koloseci 5 i 6 kolosek u zoni perona izgrađeni su i pušteni u saobraćaj 2010. godine, kao i prvi i drugi kolosek za koje je završen donji stroj, izvršena nabavka materijala i opreme za kasniju ugradnju koloseka.
Na pet od ukupno šest perona obaveljeni su građevinsko zanatski i instalaterski radovi, kao i dva putničko-prtljažna pothodnika - dedinjska i senjačka strana.
Radove je izvodio konzorcijum firmi okupljenih oko „Energoprojekt-Opreme“, a u čijem sastavu su još „Energoprojekt-Niskogradnja“, „Energoprojekt-Visokogradnja“, ZGOP i AŽD. Radovi su obuhvatili i elektro-energetske instalacije i telekomunikacione sisteme u pothodinicima i na peronima.
Uveden je informativnog sistem za obaveštavanje putnika, a završeno je i saniranje hidroizolacija na ploči kote 105, zatim kontaktna mreža i gradnja četiri trafo stanice, dispečerski uredaji i lokalna kablovska mreža, osiguranje stanice „Beograd-centar“, kao i rasputnica Karađorđev park i Dedinje elektronskim signalno-sigurnosnim uređajima i rekonstrukcija stanične postavnice.
Naredna faza uključuje izgradnju stanične zgrade, saobraćajnog i putničkog prilaza sa autoputa E-75 i obodnih gradskih saobraćajnica, kao i prateće infrastrukture. Takođe, predviđeno je da se u „Prokopu“ na ploči podigne gornji sprat stanice na kome će se nalaziti komercijalni i drugi sadržaji površine više od 100.000 kvadratnih metara.
Gradnja stanice u „Prokopu“ traje još od 1974. godine, kada je zaživela kao ideja tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića, ali od 1996. godine nije bilo radova. Radovi na terenu su započeti 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka finansijskih sredstava, zatim je 1990-ih nastavljena i prekinuta ponovo 2000. godine.
Na tenderu 2005. je pobedio mađarski „Trigranit“ sa kojim su pregovori prekinuti, jer je izmedu ostalog tražio da mu bude ustupljeno pravo gradnje na mestu sadašnje železnicke stanice odnosno u Savskom amfiteatru.
Stanica „Prokop“ je deo Beogradskog železničkog čvora i predstavlja centar železničke mreže Srbije. Izgradnjom putničke stanice „Beograd-centar“ u „Prokopu“, tehničkih stanica u Zemunu i Kijevu, Robno transportnog centra u Makišu i obilazne pruge Beli Potok-Vinča-Pančevo, teretni sistem i novi putnički sistem stavljaju se u funkciju po konceptu čvora.
