U protekloj deceniji „Beograd put“ gotovo je ostao bez radnika koji bi radili na zameni kaldrme i kocki, cela prestonica spala je na dva majstora koji su u poznim godinama, pa su u saglasnosti sa gradom odlučili da stipendiraju desetoro učenika koji će se obučiti za ovaj posao. Ipak, ni stipendije, ni mogućnost brzog zaposlenja, nisu povećali interesovanje za upis u Građevinsku školu.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Prema rečima Dragane Radovanović, direktorke ove obrazovne ustanove, roditelji su krivci što sve manje učenika želi da se školuje za neko od zanimanja iz građevinske struke. Tako je u junu upisan samo jedan vodoinstalater u Srbiji, a slična je situacija i sa stolarima, zidarima, automehaničarima...
- Za mnoge roditelje je sramota da im deca nauče neki građevinski zanat. Većina majstora je starosti od 45 do 50 godina, pa neće imati ko da ih nasledi – objašnjava Radovanovićeva. - Tako se kao zidari, armirači, vodoinstalateri pojavljuju priučeni majstori. Međutim, postoji i druga strana medalje.
- Iako je interesovanje đaka za upis u našu školu malo, svake godine nam dolaze diplomci sa fakulteta koji hoće da se prekvalifikuju, jer sa fakultetskom diplomom ne mogu da nađu posao. Posle toga odlaze u inostranstvo – kaže direktorka Radovanović.
Direktorka se nada da će broj učenika koji će dobijati stipendije od gradskih komunalnih preduzeća biti sve veći.
- „Beograd put“ se odlučio za obrazovne profile keramičar, armirač i zidar, jer su oni najpribližniji kadru koji je njima neophodan – objašnjava Radovanovićeva. - Nadam se da će još učenika dobiti stipendiju, a najbolji od njih će dobiti posao.
