Zakon o ozakonjenju bespravnih objekata, koji je pre dva dana usvojen u skupštini, omogućiće jeftiniju i jednostavniju legalizaciju, a stručnjaci kažu da se taj zakon razlikuje od prethodnih po tome što će država sprovoditi taj proces.
- Mislim da je ovaj zakon (koji je skupština usvojila 20. novembra) daleko ispred ranijih rešenja zato što se radi o javnom intresu, jer je država legalizaciju postavila kao pitanje od javnog interesa i samim tim pitanje naknade za uređenje zemljišta postaje irelevantno – rekao je predsednik Upravnog odbora „Klastera nekretnina“ Nenad Đorđević.
On je kazao „Tanjugu“ da je to ranije bio problem, pa je Ustavni sud u više navrata utvrđivao da se zbog umanjene naknade kod legalizacije građani stavljaju u nepovoljniji položaj – oni koji su gradili po zakonu.
Kako navodi, država je tako priznala da je nelegalna gradnja njena krivica i, što je i logično, odrekla se naknade za uređenje odnosno preuzela troškove izgradnje infrastrukture u područjima gde je nelegalno građeno.
- Jer, da je država htela da spreči nelegalnu gradnju ona bi te objekte rušila blagovremeno, ne bi dozvolila da se desi ovo što sada imamo – rekao je Đorđević.
Đorđević, koji je i stručnjak za nekretnine, ističe da ozakonjenje predviđa jako male troškove i tehničku dokumentaciju koja je manjeg obima nego ranije.
- Sada, objekat neće legalizovati samo onaj ko to stvarno ne želi i čiji je objekat izgrađen u zonama gde zakon ne dozvoljava legalizaciju – rekao je Đorđević.
Mislimo da je dobro da se jednom preseče i da više nema nelegalnih objekata bila je dobra ideja i pre 20 godina kada je donet prvi zakon, ali su rešenja zakonska bila loša zato što su, kako kaže, od nelegalnih graditelja imali očekivanja da ispune skoro sve uslove kao i oni koji su gradili legalno.
- Sa jedne strane, to je ispravno, jer nije pošteno da onaj koji nelegalno gradi bude u povlašćenom položaju u odnosu na onog koji je legalno gradio, ali kada taj proces toliko odmakne i traje toliko dugo kao što je kod nas trajao više od 30 godina nerealno je da država očekuje da će ljudi koji su nelegalno gradili u tom periodu ispuniti svoje obaveze prema zakonu koje bi trebalo da ispune, kao i da su legalno gradili – ističe Đorđević.
Prema njegovim rečima, usvajanje zakona će olakšati ljudima da uknjiže svoje nepokretnosti i samim tim da ih lakše stave u promet, jer sada ljudi ne žele da kupuju nepokretnosti koje nisu uknjižene i nemaju urednu vlasničku dokumentaciju.
On je izarazio očekivanje da će legalizacija olakšati promet i da će više ljudi moći da trguje sa svojim nekretninama, od čega će i država imati koristi.
Đorđević je naglasio da će se i ovaj zakon obesmisliti ako država ne zauzme radikalan stav da objekti koji budu građeni posle donošenja zakona budu rušeni.
U Srbiji postoji 1,5 miliona nelegalnih objekata, a zakonon je predviđeno da taksa za objekte do 100 metara kvadratnih iznosi 5.000 dinara, do 200 kvadrata 15.000, do 300 kvadrata 20.000 dinara, a preko 300 kvadrata 50.000 dinara.
Kada je reč o komercijalnim objektima, taksa do 500 kvadrata iznosiće 250.000 dinara, za objekte od 500 do 1.000 kvadrata 500.000 dinara, za one preko do 1.500 kvadrata milion dinara, a preko te kvadrature tri miliona dinara.
Rušenje nezakonito izgrađenog objekta u smislu tog zakona neće se izvršavati do pravosnažno okončanog postupka ozakonjenja.
