Stepenice blagog nagiba po sredini Terazijske terase povezaće ulice Balkansku i Kraljice Natalije. Prednji deo kaskade biće prosečen, a u njemu je predviđena pjaceta sa restoranom i info-pultom. Sa tog nivoa stepenicama će se silaziti u gradski kulturni centar na etaži ispod jednog dela restorana.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Ovo su najvažnije inovacije idejnog rešenja za preuređenje Terazijske terase koje su osmislili arhitekta Branislav Redžić i njegov biro ARCVS. Na jednom od najdragocenijih gradskih javnih prostora sa kojeg još, barem do izgradnje „Beograda na vodi“, puca pogled na sremsku ravnicu, Redžić se iskrcao pre sedam godina. Tada je na konkursu ARCVS podelio prvu nagradu sa arhitektima Dejanom Milanovićem i Grozdanom Šišović.
Ali od 2008. godine na padini na kojoj urbanisti skoro dva veka sučeljavajuideje do danas gotovo ništa nije urađeno. Novi pokušaj obnove terase došao je na red kao deo strategije uređenja Beograda i gradski čelnici su odlučili da aktiviraju Redžićevo rešenje, doduše prilično modifikovano u odnosu na ono od pre sedam godina.
- Sada smo se fokusirali samo na Terazijsku terasu, koju smo oblikovali kao novi gradski trg. Zamišljena je kao mesto kroz koje građani neće protrčavati nego će tu moći da se druže i uživaju u različitim manifestacijama. Stepenice duge stotinak i široke oko 40 metara biće popločane granitom, a središnjim delom će se prelivati voda. Trg i stepenice zauzimaće trećinu postojećeg parka, a dve trećine biće ozelenjene i pošumljene, sa proplancimana kojima će građani moći da se odmore – kaže Redžić.
I to nije sve. Sa buduće pjacete ispod velikog stepeništa biće probijen koridor do terazijskog podzemnog prolaza. To znači da prolaznici kada uđu u podzemni prolaz ispred bivše Robne kuće „Beograd“ neće više morati da izađu kod Terazijske česme, već će moći da nastave ispod nje sve dok ne izbiju na velike stepenice trg iznad Ulice kraljice Natalije, gde je sada park.
- Ideja nam je bila da podzemni prolaz kod hotela „Balkan“ i „Moskva“ produžimo ispod Terazijske česme i povežemo sa pjacetom i parkom. U taj prostor bi se ponovo uselile radnjice koje su nestale izgradnjom šoping-molova – objašnjava Redžić.
Da bi se zamisli iz kompjuterske animacije materijalizovale na Terazijskoj terasi, potrebno je oko tri miliona evra. U gradu veruju da će pronaći donatora koji će finansirati taj projekat. Pregovaraju sa potencijalnim investitorima – tvrdi Milutin Folić, gradski urbanista, ali još ne želi da otkriva njihova imena.
- Nadamo se da će izgradnja početi na jesen – kaže Folić.
Ako se obistini „proročanstvo“ gradskog urbaniste do tada bi trebalo da bude završen glavni projekat za Terazijsku terasu, a Redžić kaže da bi za godinu i po dana taj prostor mogao da bude obučen u novo odelo i osvetljen tako da se vidi i iz Novog Beograda.
Padina za sučeljavanje ideja
Za uređenje Terazijske terase, atraktivnog javnog prostora, organizovano je osam konkursa. Nijedno pobedničko rešenje nije realizovano osim projekta sa konkursa iz 1991. godine prema kojem kompanija „Mali kolektiv“ sagradila stambeno-poslovni kompleks u Balkanskoj 2 i izazvala oštre polemike u javnosti. Osnov svih dosadašnjih planova i konkursa predstavlja koncept koji je 1929. godine postavio arhitekta Nikola Dobrović. Prema njegovom projektu Terazijska terasa postala bi plato sa vrtovima, bazenima i fontanama oivičena dvema zgradama u Balkanskoj i Prizrenskoj ulici. Najbliža veza centra grada sa rekom, prema Dobrovićevoj zamisli, bila bi od Ulice kraljice Natalije do Karađorđeve.
Stepenište trg
- 4.500 kvadratnih metara površina stepenica
- 1.500 kvadrata za kulturni centar
- 1.350 kvadrata višenamenskog izložbenog prostora
- 400 kvadrata pjaceta
- 400 kvadrata restoran
