Stara zgrada Evropskog parlamenta u Briselu, u Belgiji, smatra se neadekvatnom za dalju upotrebu. Dizajnerski tim u kome je i Carlo Ratti Associati (CRA) predlaže ambiciozno renoviranje postojeće zgrade umesto zidanja ispočetka. Koristila bi se originalna struktura uz dodatne karakteristike održivosti i puno zelenila.
Potpuna rekonstrukcija umesto rušenja (Foto: Europarc)
Iza ovog predloga stoji Europarc collective, koji pored CRA uključuje Julien De Smedt Architects, Coldefy, NL Architects i Ensamble Studio, sa inženjerima UTIL i Ramboll. Glavna ideja je da se izbegne otpad koji nastaje rušenjem zgrada.
Europarc ističe da sadašnja zgrada ima brojne nedostatke, ali bi njeno rušenje i zamena novom "palatom" mogao biti pogrešan pristup. U građevinskom sektoru, preko 50% ugljeničnog otiska stvara se pri izgradnji sirove strukture zgrade. Zato oni smatraju da bi bilo bolje da se ponovo iskoristi veći deo strukture zgrade, uz poboljšanje uslova rada parlamenta.
Oglas
Zgrada će imati solarne panele i kolektore za kišnicu (Foto: Europarc)
Unutrašnjost zgrade biće usredsređena na novu skupštinsku salu Evropskog parlamenta, nazvanu Hemicycle. Ona će imati veliki prozor koji može da funkcioniše kao neka vrsta displeja za informisanje prolaznika tokom okupljanja. U međuvremenu, njen najviši sprat zauzimaće takozvana Zelena agora, koja će stvoriti bujnu botaničku baštu na krovu i povezati se sa skupštinskom salom kroz otvoreni plafon. Park će ugostiti vegetaciju koja je autohtona za svih 27 zemalja članica EU.
Botanička bašta na vrhu zgrade (Foto: Europarc)
Zgrada će imati i centar dobrodošlice, prostore za kulturne događaje, restorane i poslovni prostor. Europarc će ukloniti zidove kako bi otvorio neposrednu oblast oko zgrade, a pristup će biti poboljšan.
Prolaznici bi imali uvid u rad parlamenta (Foto: Europarc)
Veliko zastakljivanje će maksimizirati dnevnu svetlost unutra, a niz solarnih panela će smanjiti potrošnju energije iz mreže. Predviđeni su i sistemi za sakupljanje kišnice koja će se koristiti za navodnjavanje, a kvalitet vazduha će biti prioritet sa prirodnim ventilacionim sistemima.
Ovaj projekat je pobedio na arhitektonskom konkursu održanom još 2020. godine, ali nije poznato kada će biti realizovan.
