Uz pomoć programa veštačke inteligencije Midjourney, arhitekta i kompjuterski dizajner Manas Bhatia zamišlja nadrealnu budućnost sa svojim novim projektom Symbiotic Architecture. Inspirisan stablom Hiperion, indijski dizajner zamišlja budućnost koju zauzimaju simbiotske stambene kule koje dišu i rastu, izgledajući kao džinovska šuplja stabla sekvoje.
Projekat Symbiotic Architecture (Foto: Manas Bhatia)
Arhitekta se pita da li omotač u kome živimo može da diše kao živa bića, umesto da živimo u klimatizovanim betonskim i staklenim kutijama koje nazivamo stanovima? Istražujući odnos između živih bića, prirode i arhitekture, Manas Bhatia predstavlja svoje konceptualno istraživanje imaginacije kao niz slika generisanih veštačkom inteligencijom i crteža koji prikazuju nadrealne "žive" stanove koji su u potpunosti integrisani u prirodu.
Zgrada kao živo biće (Foto: Manas Bhatia)
Projektom Symbiotic Architecture, Bhatia proširuje svoju praksu izvan domena fizičkog arhitektonskog dizajna. Istražujući veštačku inteligenciju i nadrealne arhitektonske koncepte i dizajne, on preispituje kako se obrasci javljaju u prirodi, kako se formiraju mreže u staništima malih stvorenja kao što su insekti i kako se biljke ponašaju prema prirodnim stimulansima.
Stanovi integrisani u prirodu (Foto: Manas Bhatia)
On takođe razmatra duboku vezu čovečanstva sa prirodom, dotičući se naših iskustava sa njom kako bi osmislio viziju "utopijske budućnosti". U ovoj zamišljenoj alternativnoj budućnosti, zgrade nisu napravljene od betona ili čelika, već su žive i mogu rasti kako bi zadovoljile sve veće potrebe za stanovanjem.
Dizajneri mogu mnogo da nauče iz životinjskih formi stanovanja (Foto: Manas Bhatia)
Pomažući svojoj istraživačkoj mašti, Manas Bhatia koristi Midjourney program veštačke inteligencije da bi generisao ovu arhitekturu simbiotske prirode. On je dao programu seriju tekstualnih upita, uključujući kombinaciju reči kao što su "džinovski", "udubljeno", "drvo", "stepenice", "fasada" i "biljke", a kao odgovor na to dobio je niz slika.
Ovakve zgrade bi rasle i disale (Foto: Manas Bhatia)
U toku procesa menjao je upite da bi postigao željene rezultate. Dobio je niz nadrealnih stambenih zgrada koje u preuzimaju forme iz prirode. Izdubljena stabla Hiperiona se transformišu u funkcionalnu arhitekturu koja diše, sa stanovima okrenutim ka unutra, ispunjenim prirodnim osvetljenjem.
Projekat prikazuje vezu čoveka i prirode (Foto: Manas Bhatia)
Bhatia smatra da dizajneri mogu da stvaraju efikasnije učeći iz sistema koji postoje u prirodi. Ističe da su ga uvek fascinirali domovi koje životinje sebi prave i da bi svet u kome zgrade dišu i rastu bio sjajno mesto za život.
Stanovi ispunjeni prirodnim svetlom (Foto: Manas Bhatia)
Ovaj novi pristup koji koristi znanje o prirodnim sistemima, može biti dopunjen tehnologijom kako bi se omogućilo arhitekturi da kreira više biološki integrisanih dizajna, sa beskrajnim mogućnostima.
Posao arhitekata znatno je lakši uz veštačku inteligenciju (Foto: Manas Bhatia)
Sa novom tehnologijom i dostupnim alatima, arhitekte i dizajneri će moći da kreiraju svoje vizije uz više pogodnosti, direktno prevodeći svoje misli u crteže, prikaze i 3D modele, čineći industriju bržom i efikasnijom. Ponekad se ne može postići očekivani rezultat, ali na osnovu dobijenih prikaza dizajner može dobiti ideje o kojima u početku nije ni razmišljao.