Prozor nije samo otvor na objektu kroz koji ulaze vazduh i sunčeva energija, već element koji povezuje unutrašnji prostor sa spoljašnjim svetom. Kako su tehnologije napredovale, tako su se pojavljivale i nove vrste prozora, pa se sada mogu pronaći pametni prozori od prirodnih materijala koji su energetski efikasni. Na primer, prozori sa elektrohromiranim premazom na staklu, elektronski se zatamnjuju na zahtev. Međutim, kako staklo postaje tamnije, sve je teže videti kroz njega. Osim toga, oni delimično blokiraju vidljivi spektar sunčeve svetlosti, ali ne nužno i infracrveni spektar, koji daje toplotu.
Tim sa Nanyang Tehnološkog univerziteta u Singapuru sa uzorkom stakla prozora premazanog sa novim materijalom (Foto: NTU Singapore)
Shodno ovome, prozori koji odbijaju sunčevu toplotu nisu neka novina, ali jeste to da staklo ne menja trasnparentnost, tačnije ostaje prozirno iako preko sebe ima premaz kojim se reguliše prodiranje sunčevih zraka. Novi izum je zapravo promenjivi materijal koji se koristi za prozore. On blokira dolaznu toplotu iz okoline dok ostaje uglavnom providan. Ovo je značajno i sa aspekta smanjenja korišćenja klimatizacije tokom letnjih meseci.
Materijal su razvili naučnici sa Nanyang Tehnološkog univerziteta u Singapuru i Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu. Sastoji se od jeftine mešavine titan dioksida, volfram trioksida, neodimijum-niobijuma i kalaj oksida. Ovo se nanosi kao premaz na obično staklo prozora i povezuje se u strujno kolo. Fukcioniše na način da kada se želi dodatna toplota u objektu, materijal se isključuje. Međutim, tokom toplijih meseci, struja je uključena i blokira se sunčeva toplota. Istraživanje je pokazalo da se blokira do 70 odsto dolaznog infracrvenog zračenja, dok prolazi do 90 odsto sunčeve svetlosti.
Pored ovoga, testovi su pokazali i da je postojaniji i dugotrajniji u odnosu na postojeće prozore sa elektrohromiranim premazom. Prozori koji uključuju ovu tehnologiju takođe bi mogli biti obloženi i elektronski-promenjivim filmom koji je stvorio isti tim, a koji koristi nanočestice ugljenika za puštanje ili blokiranje prolaza toplote iz spoljašnjeg okruženja. Očekuje da će ovo posebno biti korisno u oblastima sa umerenom klimom.
Istraživanje je nedavno objavljeno u časopisu ACS Omega.