Mašinski i elektroinženjeri – najbolji prijatelji arhitekata i investitora

Sistemi klimatizacije, grejanja i hlađenja, pitanja energetske efikasnosti ili komfora objekata nisu završni radovi koji mogu da se definišu na kraju projekta, kao boja zida ili kupatilskih pločica, već krvotok objekta koji u ogromnoj meri utiče na njegov komfor i energetsku efikasnost.

Dodatno, zahtevi objekta za energijom i vodom mogu se predvideti i, već u projektnoj fazi, znatno umanjiti. Isti je slučaj i sa već izgrađenim objektima – merenje je prvi korak, a nakon uočavanja gubitaka mogu se potražiti rešenja za njihovo smanjenje.

Zato već sa prvim skicama arhitekta treba da se obrati svojim novim najboljim prijateljima – elektro i mašinskim inženjerima

Do sada u Build magazinu nije bilo teme broja koja je dalja od arhitekture, građevinarstva i građevinske struke u klasičnom smislu tih pojmova, ali koja je za građevinarstvo aktuelnija od svih drugih tema, i to u čitavom svetu.

Štedi energiju... hm, da, a...koliko tačno?

Potrošnja energije u zgradama tema je koju arhitektura prati već preko pola veka. Međutim, pasivna, solarna i svaka druga arhitektura nisu garancija da će obećano biti ispunjeno. Poslednjih decenija stvari su otišle mnogo dalje od: leti pravi senku, zimi sunce ulazi u prostoriju...

Dobra arhitektura je više i od funkcije:

• unutrašnji vazduh – količina, temperatura, brzina izmene, brzina protoka, koncentracija štetnih gasova i čestica, vlažnost...
• osvetljenje – merenje jačine svetla u prostoriji, potrošnja energije za osvetljenje, kvalitet spektra...
• grejanje i hlađenje prostora – implementacija obnovljivih izvora energije, povezivanje različitih sistema u efikasnu celinu, merenje potrošnje, merenje toplotnih gubitaka, njihovo pronalaženje i uklanjanje
• voda – merenje potrošnje vode, protoka vodene pare, prečišćavanje, zagrevanje...
• zagađenje – buka, gasovi, čestice...

Danas realnu potrošnju i komfor možemo precizno izmeriti, mogu se predvideti i napraviti 3D modeli, ali to moraju uraditi oni koji su za to i obučeni – mašinski i elektro inženjeri. Njihova uloga u građevinarstvu i samoj arhitekturi sve je značajnija, i što pre arhitekti prihvate ovu činjenicu lakše će uspeti da naprave objekte kojima je mesto u XXI veku.

Inženjeri ovih struka daće predloge za vrstu KGH sistema, način njihove integracije u objekat, izradiće energetski 3D model objekta, proceniće njegovu potrošnju i predložiti moguće izmene kako bi ona bila smanjena... U praksi je čest slučaj da se govori o drastičnim razlikama potrošnje, već na kratkoročnom nivou.

Ukoliko investitor angažuje arhitektu koji ne želi da sarađuje sa inženjerima drugih struka više nego što je to činio do sada, treba da se pomiri sa činjenicom da će za sve vreme postojanja objekta gubiti novac koji je lako mogao da uštedi. Ne govori se o sitnicama, o sići, o kusuru... Govori se o vrednostima koje se izražavaju u procentima od 10, 20, i više.

Nije u pitanju samo cena energije za grejanje, hlađenje, osvetljenje, već je tu cena za brojne uređaje čiji je zadatak da nadoknade nedostatke projekta – klima-uređaji, grejalice, nadstrešnice, naknadni radovi... Cena komfora i zdravlja teško se mere, ali svaki investitor biće zainteresovan za ove teme.

Takođe, sertifikacija zgrada po nekom od savremenih standarda (BREEAM, LEED...) nemoguća je bez uspešnih onih rešenja u objektu za koje po vokaciji nisu zadužene arhitekte. Zato ima ko jeste...