Zbog pandemije virusa Covid 19 preporučena su društvena distanciranja pa je shodno tome jedan austrijski studio došao na ideju i osmislio park u kojem ljudi mogu uživati na otvorenom bez bojazni da će doći sa nekim u kontakt. Park u formi lavirinta karakteriše visoka živa ograda kojom su podeljena područja za kretanje.
"Parc de la Distance" (foto: Studio Precht)
Projekat za "Parc de la Distance" je uradio Chris Precht, osnivač studija Precht. On je izjavio da mu je smernica za ovaj projekat bila ta da zamisli kako bi izgledao park u sadašnjoj situaciji kada je ograničen pristup otvorenim prostorima.
U okviru parka bi se nalazile brojne rute omeđene zidom od žive ograde široke 90 centimetara, kako bi se obezbedilo da posetioci budu na sigurnoj fizičkoj udaljenosti jedni od drugih. Kada se posmatra iz vazduha park zapravo izgleda kao otisak prsta. Svaka kružna staza od crvenog granita koja prolazi kroz park bila bi dugačka oko 600 metara i išla bi od ivica parka do centra i nazad. U središnjem delu bi se nalazile fontane.
Oglas
"Parc de la Distance" (foto: Studio Precht)
Da ne bi došlo do susretanja između posetilaca, na početku i na kraju svake rute bi se nalazile kapije. Ukoliko su zatvorene, to bi značilo da je ruta zauzeta. Vreme potrebno da se obiđe jedna kružna ruta bilo bi okvirno 20ak minuta.
Park po dizajnu podseća na francuske barokne vrtove, koji su specifični po formalnim geometrijskim oblicima i oivičenom orezanom živom ogradom i jasno raspoređenim zelenilom. Međutim, ima elemenata inpsirisanih i japanskim zen vrtovima, zbog kružne forme i kamenih detalja.
"Parc de la Distance" (foto: Studio Precht)
Park bi mogao da se nalazi u okviru slobodnog zemljišta na lokaciji dvorca Šenbrun ili Belvedere, jer su trenutno čuveni parkovi koji ih okružuju zatvoreni.
"Parc de la Distance" (foto: Studio Precht)
Chris Precht je izjavio da je projekat prevashodno osmišljen zbog trenutne situacije koja vlada u svetu ali da bi zapravo ovakav park mogao da bude veoma zanimljiv i nakon pandemije, jer posetiocima pruža priliku da se sklone od gradske buke i budu sami a da su ipak na javnom mestu. Takođe veruje da će ljudi posle socijalne izolacije i zatvaranja u svoje kuće želeti što više da budu na otvorenom. Dodaje i to da ovakve vrste parkova u gradskim sredinama omogućavaju beg u prirodu i da ih treba biti u što većem broju..
