Maštoviti novi pristup izgradnji mosta prvi put predstavljen je u Austriji prošle nedelje. Inženjeri su povezali suprotne strane dve reke koristeći novi način gradnje koji podseća na otvaranje kišobrana. Tehnike gradnje ovakvih sklopivih mostova obećavaju brojne prednosti u odnosu na one tradicionalne. Neke od koristi su vezane za uticaj na okolinu, dok se druge ogledaju u uštedi u vremenu i novcu.
Most koji se "širi" poput kišobrana (foto: TU Wien)
Uopšteno govoreći, mostovi se grade deo po deo, upotrebom skela ili postavljanjem stubova koji deluju kao vertikalne nosive konstrukcije. Most se gradi podjedako u oba smera kako bi se ostvarila ravnoteža.
Oglas
Most koji se "širi" poput kišobrana (foto: TU Wien)
Međutim, istraživači sa Vienna University of Technology (TU Wien) rade na drugačijem pristupu već 15 godina, i ideju su patentirali još 2006. godine. Ona uključuje šuplje nosače postavljene na privremenu noseću konstrukciju u uspravnom položaju, koji su spojeni na vrhu i lagano se šire prema dole. Johann Kollegger sa Instituta za građevinarstvo na TU Wien objasnio je da su dva nosača povezana na vrhu, direktno iznad privremene noseće konstrukcije. Uz pomoć hidrauličkih sistema, ovaj spoj se polako spušta, a nosači se razvlače na obe strane.
Most koji se "širi" poput kišobrana (foto: TU Wien)
Kada se ovi šuplji nosači spuste u potpunosti i budu u horizontalnom položaju, mogu se napuniti betonom kako bi se dovršili ključni konstrukcijski delovi mosta. Ovakvim prostupom mogu se graditi mostovi iste trajnosti kao i oni koji su izgrađeni tradicionalnim metodama, dok se štedi na vremenu i novcu.
Kollegger je dodao da postavljanje mostova pomoću skela obično traje mesecima, dok se elementi za metodu urvnoteženog spuštanja mogu postaviti za dva do tri dana, a postupak spuštanja traje oko tri sata.
Most koji se "širi" poput kišobrana (foto: TU Wien)
Ovakav način gradnje u velikoj meri štedi na troškovima, ali bi se pored toga metoda mogla pokazati posebno korisnom i za izgradnju u područjima gde neravni teren predstavlja problem ali i kada se gradi u rezervatima prirode.
Metoda je testirana pre deset godina i od tada se radilo na njenom unapređenju i prilagođavanju pre nego što je primenjena na realnom projektu. Prva primena realizovana je u sklopu izgradnje auto-puta koji prolazi kroz austrijski grad Firštenfeld, i premošćavaće reke Lahnbach i Lafnitz.
Most koji se "širi" poput kišobrana (foto: TU Wien)
Šuplji nosači od 36m spušteni su sa obe strane privremene noseće konstrukcije, stvarajući konstrukciju ukupne dužine 72m. Praznine između ovih horizontalnih nosača i potpornih stubova bile su popunjene visećim nosačima kako bi se dovršio most dužine 100m preko reke Lahnbach i 116m preko reke Lafnitz.
Kollegger je nakon uspešno realizovanog projekta mosta u okviru auto-puta S7 rekao da je sada zvanično i dokazano da je metoda dobro projektovana i da savršeno funkcioniše. Dodao je da se nada da će ona prevladati i da će uskoro postati jedna od uobičajenih metoda izgradnje mostova koja se koristi širom sveta.
