Drvo i vlaga ne idu zajedno. Ovo je uglavnom zbog toga što vlaga uzrokuje pucanje i deformaciju drveta. Međutim, jedna grupa istraživača iz Nemačke istražuje kako se taj proces zapravo može iskoristiti za efikasniju gradnju. Njihova ideja prikazana je kroz veličanstvenu kulu sastavljenu od komada uvijenog drveta koji su tako iskrivili da je poprimio određenu formu.
„Urbach Tower“ (foto: ICD/ITKE, University of Stuttgart)
Kada se drvo priprema za gradnju, neophodno je osloboditi ga od vlage, procesom sušenja u pećima ili specijalizovanim mašinama sušilicama. To uzrokuje da se deformiše i na kraju stabilizuje, kada postaje pogodno za upotrebu. Istraživači sa Instituta za računarski dizajn i konstrukcije Univerziteta u Štutgartu uključili su se u ovaj proces kako bi „isprogramirali“ da se pretvara u željene oblike.
Oglas
„Urbach Tower“ (foto: ICD/ITKE, University of Stuttgart)
Dylan Wood, član tima i doktorand, izjavio je da se pažljivim razumevanjem i digitalnim modelovanjem deformacija koje se dešavaju u procesu sušenja, drvo može pripremiti da pre sušenja proizvede određene deformacije. Konkretnije rečeno, stvaraju se ravne dvoslojne ploče od drveta, dok drvo još ima relativno visok sadržaj vlage. Ploče se suše kroz industrijski proces sušenja i tada nastaju zakrivljenja. Na zakrivljenost mogu uticati različiti faktori, kao što su vrsta drveta, tekstura, racio debljine i promena vlage tokom procesa sušenja.
„Urbach Tower“ (foto: ICD/ITKE, University of Stuttgart)
„Urbach Tower“ je prva konstrukcija na svetu koja koristi građevinske komponente koje se oblukuju same. Dvoslojne ploče su proizvedene tako da sadrže 22 odsto vlage drveta i zatim se suše na 12 odsto, što je standard za ovu vrstu konstrukcije. Kada postanu osušene i zakrivljene, one se slažu i lepe jedna za drugu kako bi „zaključale“ svoju zakrivljenost na određenom mestu. Ove CLT komponente su nakon toga prevežene kamionom do lokacije gde je postavljena konstrukcija. Na sastavljanju ove konstrukcije radila su četiri majstora. Kulu visoku 14 metara prekrili su providnim krovom. Za kraj je urađena zaštitna fasada od ariša, a opremljena je i senzorima koji će pratiti sadržaj vlage u narednoj deceniji kako bi se dalje savijanje držalo pod kontrolom.
„Urbach Tower“ (foto: ICD/ITKE, University of Stuttgart)
Iako su Wood i njegove kolege koristili drvene ploče od smreke iz Švajcarske, on kaže da se ovaj proces teoretski može primeniti na bilo koju vrstu drveta, jer se sve skuplja i širi. Nadaju se da će „Urbach Tower“ poslužiti kao primer drugim projektima od drvene građe.
„Urbach Tower“ (foto: ICD/ITKE, University of Stuttgart)
Ne samo da je drvo održivije od betona ili čelika, već se može i oblikovati u željenu formu bez korišćenja „ozbiljne“ mehanizacije. Troškovi su niži a mogu se napraviti i zakrivljeni CLT komadi za nosive komponente konstrukcija. Prema Woodu, ova tehnologija bi mogla da se proširi i izvan oblasti gradnje. Kaže i da proučava slične metode samooblikovanja koristeći drvo i nove materijale u kombinaciji sa 3D štampanjem, ali tamo gde se mogu podešavati oblici i brzina a to je kod manjih delova sa složenijim pokretima. Ovi delovi imaju niz primena, npr. kod fasada zgrada i krovova koji se otvaraju i zatvaraju.
