U građevinskom sektoru, betonske konstrukcije su dugo zauzimale centralno mesto. Međutim, s obzirom na sve veći fokus na očuvanje životne sredine, drvna arhitektura postaje sve prisutnija. Postavlja se pitanje: kako dalje unaprediti već održivi pristup drvnoj gradnji? Carlo Ratti, ugledni arhitekta i profesor na MIT, smatra da je ključ u veštačkoj inteligenciji.
Veće iskorišćenje drveta pomoću veštačke inteligencije (Foto: Reed Photographic)
Ratti i Mykola Murashko, 23-godišnji diplomac sa Kembridža, osnovali su startap Maestro s namerom da inoviraju proizvodnju unakrsno-laminiranog drveta (CLT). Dok tradicionalne metode proizvodnje CLT-a često dovode do velikih količina otpada transformišući nepravilna stabla u uniformne oblike, Maestro predlaže inovativni pristup.
Korišćenjem veštačke inteligencije, Maestro teži očuvanju prirodnih oblika drvenih trupaca. Prvi korak je detaljno skeniranje sirovog drveta. Nakon toga, trupci se precizno obrađuju u nepravilne oblike. Softver zatim analizira ove oblike i organizuje ih na način koji smanjuje otpad do 30%.
Oglas
Do 30% manje otpada (Foto: Reed Photographic)
Ratti je izrazio svoj entuzijazam prema ovom pristupu, naglašavajući da, pored smanjenja otpada, ovaj metod pruža i estetsku vrednost koja je neuporediva. Prema njegovim rečima, nepravilni oblici odražavaju prirodnu lepotu i karakter drveta, a uz pomoć veštačke inteligencije, ta lepota se može predstaviti na poseban način.
Da bi pokazao praktičnu primenu ovog pristupa, Maestro je kreirao jednostavan prototip trouglastog paviljona koji zainteresovani mogu da pogledaju na Univerzitetu Tongji u Šangaju do 15. septembra.
Prototip paviljona (Foto: Reed Photographic)
U budućnosti se očekuje da će ovakvi inovativni pristupi postati norma u drvnoj gradnji, čineći je još održivijom i ekološki prihvatljivijom. Kroz primenu veštačke inteligencije, drvna arhitektura ne samo da će minimizirati svoj ekološki uticaj, već će i postaviti nove standarde u oblasti dizajna i estetike.
