Sigurnost je nešto na čemu se ne sme štedeti u prostoru namenjenom deci. Počnite od izbora netoksičnih (akrilnih) boja. Utikači i prozori moraju biti osigurani. Treba birati tkanine od prirodnih materijala, kao što je pamuk, koje se peru na visokim temperaturama.
Pod bi, takođe, trebalo da bude od prirodnih i zdravih materijala. Najbolje bi bilo da to bude parket, ali zbog čestih padova deteta, mnogi roditelji se odlučuju za postavljanje debelog podnog prekrivača od zida do zida.
Proverite i osigurajte stabilnost nameštaja. Police treba da budu postavljene najmanje 1m od poda i treba skloniti sve predmete pored prozora na koje bi dete moglo da se popne. Možete osigurati vrata od naglog zatvaranja kako bi spasili detetove prstiće od eventualne nezgode.
Činjenica da se dete brzo razvija treba da bude osnovna vodilja kod uređenja dečije sobe jer se sa razvojem deteta menja i njegova soba. Nije potrebno u samom početku pretrpavati prostor stvarima koje će ubrzo biti zamenjene jer nemaju više upotrebnu vrednost ili jer je potrebno napraviti prostora za nove komade nameštaja koji su potrebni detetu. Kada beba uđe u kuću, njen prostor treba da sadrži tri ključna elementa: kolevku odnosno krevetac, sto za povijanje i komodu za njene stvari.
Nakon šest meseci detetu treba obezbediti i, makar mali, kutak za igru. Taj prostor će se vremenom povećavati, da bi od druge godine postao i centar detetovog sveta, te treba predvideti sanduk za igračke. Ukoliko imate prostora, pored ovog dela za igru, obezbedite i mirniji deo (dovoljna je stolica ili udoban veći jastuk) za čitanje. To je prostor koji ćete vi deliti sa detetom. U ovom periodu se u sobu unosi i stočić i stoličica za crtanje. Ukoliko nemate dovoljno prostora, možete da postavite i tablu na zid.
Krevetac sad možete zameniti dečijim krevetom. Ako je u pitanju krevet sa podesivom dužinom, dete ga može dugo koristiti. U svakom slučaju, nameštaj koji se razvija sa detetom je veoma praktičan i može se nabaviti na tržištu: sto za povijanje koji postaje komoda, stočić sa podesivom visinom i sl. Ako je u pitanju manji dečiji krevet, planirajte njegovu zamenu pred polazak deteta u školu. Tada dečija soba dobija i veći sto i stolicu, a sanduk sa igračkama se zamenjuje policama.
Dečija soba je mesto gde dete razvija svoje mentalne i fizičke sposobnosti. Ona treba da podstakne kreativnost kod deteta. Pored podsticanja, soba treba i da isprati razvoj detetove ličnosti. Prostor za igranje, crtanje, slikanje, igru sa plastelinom, čitanje... sve to jedna soba može biti, ali prednost se daje onim aktivnostima koje dete više voli i to treba da se odrazi na njegovoj sobi.
Takođe, ne ustručavajte se da uključite dete u dekoraciju njegovog prostora. Od 3. ili 4. godine deca već mogu da učestvuju u izboru boja. Deca su manje konvencionalna od svojih roditelja i često imaju veoma dobre ideje. Naravno, te ideje treba kanalisati. Ne morate celu sobu oblepiti slikama njegovog junaka, možete ga koristiti kao detalj, a boju obojiti u junakove zaštitne boje. Ne morate koristiti detetovu omiljenu, ali preagresivnu boju u celom prostoru, možete ofarbati deo zida ili je koristiti kao akcenat.
Imajte uvek na umu njegove želje i sa njim nađite dobro rešenje. Ne zaboravite na svetlost. Izaberite različite vrste osvetljenja prema nameni određenog dela prostora: itanje, igra, crtanje ili spavanje. Što se tiče novorođenčadi i beba, preporučuju se nežne boje kao što su: bombon-roze, nebesko plava li vanila žuta.
|
|
|
Dečija soba jeste mesto gde se dete zaista oseća kao svoj na svome. Njegova teritorija, njegov zaštićeni svet... Ali, često je situacija takva da dete tu sobu deli sa braćom ili sestrama. Bitno je da se i tada makar kutak odvoji za svako dete pojedinačno. Kako je za dete najbitnije da ima svoj poseban prostor za spavanje, ako morate da se odlučite samo za jedan, onda to mora biti prostor oko kreveta.
Definisanje njegovog prostora može se učiniti uz pomoć boja i tkanina – zid oko kreveta obojite u boju u dogovoru sa detetom i stavite pored kreveta podni pokrivač u stilu koji odgovara detetovim afinitetima. Sve to, uz malo mašte i pažljivog planiranja, kao i fleksibilnosti svih „stanara" sobe, može da bude prelepo uklopljeno. Korišćenje kontrasnih boja, kada su na primer u pitanju dečak i devojčica, može odrediti svačiji prostor stvarajući skladnu celinu (nežno zelena – svetlo ljubičasta; bebi roze – čokoladno braon; narandžasta – pistaći zelena, itd).
U dečijim sobama uvek možete očekivati nered. Da biste bili mirniji, počnite što pre da uključujete dete u sređivanje sobe. Predstavite mu taj zadatak kao igru. Predvidite npr. da sadnuk za igračke ima točkiće kako bi dete moglo da ga šeta levo-desno dok skuplja svoje igračke. Razmislite o jednom uglu za sređivanje na brzinu. Taj ugao bi bio zaklonjen nekim paravanom ili zavesom, a iza njega lako mogu da se stave stvari koje se vuku po podu.
Takođe, odredite posebna mesta za određene tipove stvari: sanduke za veće igračke, kutije za manje, police za knjige... Sve ovo možete i obeležiti natpisima ili asocijativnim crtežima i zadužiti dete da vodi računa o poštovanju tih principa sređivanja. U njegovoj visini okačite kačaljke za odelca koja stalno koristi, patofnice mogu imati posebno mesto, a i neke fioke i ormarići mogu biti pristupačni detetu kako bi samo naučilo da vodi računa o svojoj odeći.
