Naučnici su pre više od 20 godina došli do otkrića da su određene sobne biljke odlični prečistači vazduha. Princip prečišćavanja leži u razmeni gasova. Zagađivača apsorbuje lišće biljke.
Mikro-organizmi koji žive u korenu biljke pretvaraju zagađivača u organski proizvod koji služi za ishranu biljke. Biljka dalje emituje vodenu paru kroz proces koji se naziva transpiracija i na taj način poboljšava količinu vlažnosti i kiseonika u domu. Što je biljka veća to je površina lista veća i samim tim i razmena gasova bolja.
Specijalisti procenjuju da je za maksimalan učinak potrebna najmanje jedna biljka na 9m². Raznovrsnost biljaka i njihova veličina proporcionalno uvećavaju efekat. Biljke mogu da se postave u svim prostorijama, računajući i sobe za spavanje.
Naime, uprkos uvreženom mišljenju, količina ugljen-monoksida koje noću biljke emituju zanemarljiva je u poređenju sa količinom kiseonika koju emituju tokom dana. Uostalom, onda bi bilo logičnije izbaciti osobu sa kojom delite prostoriju. Najbolje je da u različitim prostorijama, prema potrebi i vrsti najčešćih zagađivača, držite biljku ili skupove različitih biljaka koje najviše odgovaraju vašim potrebama za prečišćavanjem.
Da bismo vam olakšali izbor, dajemo vam spisak najčešćih kućnih zagađivača i biljaka koje se protiv njih bore.
Amonijak je hemijsko jedinjenje koje ima izuzetno jak i neprijatan miris. Nalazi se u brojnim odmašćivačima i u nekim proizvodima za čišćenje poda i kuhinje. Pored toga stvaraju ga neki otpaci, frižideri, cigarete...
Biljke koje su efikasne u borbi protiv njega su: flamingov cvet – Anthurium, azaleja, hrizantema, fikus bendžamin, palma Rhapis excelsa, spathiphyllum (ljiljan mira)...
Benzen je najjednostavniji aromatični ugljovodonik. To je bezbojna tečnost karakterističnog mirisa. Otrovan je i kancerogen i u tečnom i u gasovitom stanju. Mnogo se koristi u hemijskoj industriji kao rastvarač i kao sirovina za druge proizvode. Stvara se pri proizvodnji plastike, sintetičkog kaučuka i boja.
Najefikasniji borac protiv njega je bršljan (uništava 90%), spatifilum (80%), Dracaena Marginata (79%), Dracaena Warneckii (78%), Pothos (73%), svekrvin jezik - Sansevieria (53%), Aglaonema (48%), gerber, hlorofit – Chlorophytum, hrizantema, šaflera – Schefflera...
|
|
|
Formaldehid je bezbojan gas prisutan u brojnim proizvodima koji se nalaze pod našim krovom. Izvorište su mu proizvodi za industriju nameštaja i materijala za gradnju, za slike, tapete, karton; deterdženti i omekšivači, lepkovi, lakovi, sredstva za čišćenje, kozmetički proizvodi, cigarete, neke tkanine koje se ne cepaju, a nalazi se i u dimu vatre grejnih tela koja rade na drva... Od 2004. godine je klasifikovan kao „sigurno kancerogen" proizvod.
Biljke koje se bore protiv formaldehida jesu: pre svih - aloja (90%), hlorofit (86%), filodendroni (80%), dracaena fragans (70%) i fikus bendžamin (70%), Aglaonema, Anthurium, hrizantema, kroton, ciklama, druge vrste dracene, fikus Elastica, gerber, bršljan, palma, potos, rhapis, svekrvin jezik, spatifilum...
Ugljen-monoksid je gas bez mirisa i bez boje. Prisutan je u našim domovima zbog lošeg odlaganja proizvoda raspadanja, odsustva dobre ventilacije u prostorijama, neodržavanja grejnih tela, zbog proizvodnje tople vode i zbog aparata za domaćinstvo. Glavobolje i mučnina su prvi znaci slabe izloženosti ugljen-monoksidu. Vrtoglavica, pospanost, povraćanje i slabi refleksi jesu pokazatelj veće izloženosti. Nalazimo ga u aparatima za domaćinstvo koji rade na principu unutrašnjeg sagorevanja. Pušenje je glavni izvor konstantne izloženosti.
Biljke koje i uništavaju ugljen-monoksid su: hlorofitum (96%), pothos (75%), Anthurium, azaleja, hrizantema, kroton, ciklama, Dracaena Marginata, fikus Elastica, paprat Nephrolepis exaltata Bostoniensis, orhideja, palma, Schefflera...
|
|
|
Mikro-talasi su elektromagnetski talasi čija je talasna dužina između infracrvenih i radiodifuznih talasa. Njihovo izvorište u kući su bežični telefoni, računar, mikro-talasna pećnica, televizor...
Biljke koje su efikasne protiv mikro-talasa su kaktus i japansko drvo Crassula
Penta-hlorofenol ili PCP koristi se kao fungicid, za zaštitu drveta, za impregnaciju vlakana i tkanina koji nisu namenjenni za izradu odeće i mebla, kao herbicid i insekticid. Protiv njega su uspešni filodendroni i to Philodendron Selloum i Scandens.
Toluen, poznat i kao metilbenzen i fenil-metan, jeste hemijski spoj koji spada u grupu aromatskih ugljovodonika. Ima karakteristični miris, svojstven mnogim aromatičnim ugljovodonicima. Jedan je od sastojaka benzina. Nalazi se i u motornom ulju. Koriste ga kozmetička industrija i farmacija. Služi za proizvodnju lepkova i tretiranje kožnih proizvoda.
Protiv njega nam u domu pomažu: hlorofit, Dracaena marginata, paprat gerber, potos, svekrvin jezik, spatifilum...
|
|
|
Trihloretilen metanal ili formaldehid ili formol je bezbojan gas prisutan u mnogobrojnim proizvodima koje držimo u kući. Iritira kožu i disajne organe i deluje na centralni nervni sistem. Nalazi se u rastvaračima, odmašćivačima metalnih predmeta, sredstvima za suvo čišćenje odeće, kao ostatak organskih proizvoda. Klasifikovan je kao „verovatan kancerogen".
Prerađuju ga sledeće sobne biljke: spatifilum (40%), Dracaena Warneckii (23%) i marginata (13%) svekrvin jezik (13%), bršljan, hrizantema, gerber...
Pojam ksilen odnosi se na grupu od tri derivata benzena. Tehnički, ksilen je mešavina njegova tri izomera. Nalazi se u motornom ulju, tiskovini, lepkovima, bojama, rastvaračima, lakovima, sredstvima za čišćenje, pesticidima...
Protiv njega treba gajiti: Anthurium, azaleju, hlorofit, ciklamu, dracene, fikus bendžamin, paprat, palmu, Phoenix Robellini, Rhapis, svekrvin jezik, šefleru, spatifilum, Syngonium...
Treba zapamtiti i da sobne biljke doprinose smanjenju svih bolova u grlu, prehlada za 30% i za 23% smanjuju isušivanje kože.
