Širom sveta se grade mostovi ali isto tako se i obnavljaju odnosno unapređuju stari. Dodaju im se nove karakteristike da budu sigurniji, izdržljiviji ali i da sačuvaju svoju jedinstvenost. Ovde će biti predstavljeno 12 najinovativnijih mostova u svetu sudeći po Institutu za tehnologiju u Njudžersiju.
1. Golden Gate Bridge - San Francisko
Izgradnja mosta „Golden Gate“ otpočela je 5. januara 1933. godine, a završena je 1937. godine. Pošto je važna bezbednost u toku izgradnje, radnici su bili u obavezi da nose šlemove – i tako je ovo bilo prvo gradilište u Americi koje je zahtevalo nošenje šlemova. Glavni inženjer Joseph B. Strauss takođe je zahtevao da bude postavljena sigurnosna mreža ispod mosta od kraja do kraja, što je pomoglo u spašavanju života 19 ljudi. Ostale sigurnosne mere uključivale su zaštitne naočare bez odsjaja, posebne kreme za ruke i lice za zaštitu od vetra, i posebna ishrana da bi se pomoglo radnicima u borbi protiv vrtoglavice.
Most dužine 2,7 kilometara ima dve glavne kule koji podržavaju dva glavna kabla. Kablovi su obezbeđeni na oba kraja u ogromnim sidrištima. Kabl je postavljen uvrtanjem žice pomoću uređaja za namotavanje koji se pomerao napred i nazad kako bi se kako bi se postavile žice i formirali kablovi. To upredanje glavnog kabla žice trajalo je 6 meseci i 9 dana.
Oglas
Pored toga most ima 250 parova vertikalnih obešenih užadi. Užad su postavljena u periodu između 1972. i 1976. godine. Za originalni most i put upotrebljeno je ukupno 389.000 kubnih metara betona i 83.000 tona čelične konstrukcije.
Travel Channel je „Golden Gate“ proglasio mostom broj jedan u svetu u okviru svoje liste „Top 10“ mostova.
2. Chesapeake Bay Bridge-Tunnel - Virginia Beach
Projektovan kao najveći most-tunel kompleks na svetu i izabran kao jedan od sedam inženjerskih čuda modernog sveta 1965. godine, „Chesapeake Bay“ most-tunel je jedan od retkih objekata koji se može videti iz svemira. Izgradnja ovog 27 kilometara dugog mosta trajala je 42 meseca i otvoren je 1964. godine. Most prelazi preko i ide pod vodom, gde se „Chesapeake Bay“ susreće sa Atlantskim okeanom.
Izgradnja mosta je koštala 200.000.000 USD - sve je dobijeno prodajom obveznica. Nije korišćen novac od poreza.
Struktura most-tunela uključuje 19 kilometara skela koje su na niskom nivou, dva tunela duga 1,6 kilometara, 3,2 kilometra nasipa, četiri veštačka ostrva i 8,8 kilometara prilaznih puteva. Osim toga, 2.656 betonskih šipova podržavaju postolje i „Fisherman Inlet“ most.
Paralelni prelaz je završen 1999. godine kako bi se odgovorilo budućim potrebama saobraćaja i obezbedio sigurniji prelaz za putnike.
Ovaj most je takođe u okviru „Top 10“ mostova Travel Channela.
.jpg)
3. Zakim Bunker Hill Bridge - Boston
Ovaj most otvoren 2003. godine služi kao severni ulaz i izlaz iz Bostona i predstavlja jedan od najširih visećih mostova na svetu i iznosi 55,8 metara. Most je dugačak 444 metara. Most je bio deo projekta „Boston Big Dig“. Travel Channel je takođe svrstao ovaj most u Top 10 mostova na svetu.
Most „Bunker Hill“ je osmišljen kao prvi hibridni viseći most u SAD-u kombinovanjem čelika i betona. Glavni raspon mosta je uokviren čeličnim nosačima i gredama, dok su bočni razmaci sa severne i južne strane raspona izliveni u samom mestu sa prenapregnutim betonom.
Put je podržan sa ukupno 116 kablova gde je na svakoj strani 24 kabla u rasponu od sredine do vrhova tornjeva. Četiri seta od po 17 kablova na glavnom rasponu se razapinje od strane puta do vrhova tornjeva.
Most je izgrađen da izdrži udar vetra od preko 644 kilometara na sat i zemljotres do 7,9 stepeni.
Most je otvoren za pešake maja 2002. godine, ali zvanično nije pušten u saobraćaj sve do 2003. godine.
4. Blackfriars Bridge - London
Most „Blackfriars“ je jedan od samo dva solarna mosta koji danas postoje u svetu. Most dug 281 metar je dograđen 2012. godine, tako što su mu je dodato 4.400 solarnih krovnih panela za proizvodnju 900.000 kilovat sati električne energije godišnje i tako smanjilo preko 500 tona proizvedenog ugljen-dioksida. „Blackfriars“ je prvi most preko reke Temze od „London Bridge“ koji sam proizvodi energiju za svoje potrebe.
5. Millau Viaduct Bridge — Millau, Francuska
„Millau“ most je najviši most na svetu koji stoji 271 metar iznad Tarn reke i najviši vrh mu dostiže visinu od 342 metra. Ovaj 2460 metara dug most je završen 2004. godine.
Za izgradnju mosta je utrošeno oko 127.000 kubnih metara betona, 19.000 tona čelika da bi se pojačao beton i 5.000 tona prenapregnutog čelika za kablove i ivice.
6. Sheikh Rashid bin Saeed Crossing — Dubai, UAE
Ovaj most koji je još uvek u izgradnji, biće najduži lučni most sa 666 metara. Most će imati 12 saobraćajnih traka i dva smera koloseka.
7. Bang Na Expressway — Bangkok, Tajland
Otvoren za saobraćaj 2000. godine, „Bang Na“ je najduži most koji postoji danas. Ona ima 53,9 km puta sa šest traka, uzvišeni auto-put izgrađen od 19,3 miliona kubnih metara betona.
Most od milijardu dolara je izgrađen metodom projektne izrade i predstavlja najveći poduhvat od prefabrikovanih elemenata ikada, prema The National academies of Science, Engineering and Medicine. Čitava superkonstrukcija je od prednapregnutog betona.
8. Sidu River Bridge — Yesanguan, Kina
Iako možda nije najviši što se tiče same visine „Sidu River“ je most koji je na najvišoj visini na svetu i ide u visinu od 500 metara iznad doline Sidu reke. Ovaj most dugačak 1222 metara otvoren je 2009. godine. Korišćena je raketa da bi se postavila prva probna linija preko dugog gepa preko doline reke.
Izgradnja je počela 1989. godine sa ukupno procenjenim troškovima od oko 100 miliona USD. Most se sastoji od 71 različitog dela sa najvećim koji je težak 101 tonu.
9. Dayang-Kunshan Grand Bridge — Jiangsu provincija, Kina
Ovaj most dug 164 kilometara koji nosi titulu najdužeg mosta na svetu otvoren je 2011. godine kao vijadukt duž brze pruge Peking-Šangaj. Budući da je most toliko dug projektanti su morali da uzmu u obzir i zakrivljenost Zemlje.
U izgradnji mosta je učestvovalo 10.000 ljudi i izgradnja je trajala 4 godine. Most je podržan od strane 9.500 betonskih stubova i sastoji se od preko 450.000 tona čelične konstrukcije. Most je u stanju da izdrži tajfun, zemljotres jačine 8 stepeni i opterećenje od 300.000 tona.
.jpg)
10. Hangzhou Bay Bridge — Jiaxing, KIna
Ovaj most je otvoren 2005. godine i sa dužinom od 35,4 kilometara „Hangzhou“ je najduži preko-okeanski most. On ima šest traka i dva pravca auto-puta sa zagarantovanom.
Most se nalazi u komplikovanom morskom okruženju gde je mesto dešavanja jedne od tri najveće plime i oseke na Zemlji, gde je podložno tajfunima i gde je teško morsko tlo.
Pripremni radovi za most su počeli davne 1994. godine dok sama gradnja nije počela do 2003. godine.
11. Akashi-Kaikyo Bridge — Hyogo, Japan
Završen 1998. godine trenutno je najduži viseći most na svetu. Dužine 40 kilometara projektovan je da izdrži udare vetrova i zemljotres. Kule su visoke 92 sprata (skoro pa kao Ajfelov toranj).
Bilo je potrebno 10 godina, dva miliona radnika i 1,4 miliona kubnih metara betona da bi se završio most. Upotrebljeno je toliko čeličnih kablova da se Zemlja može obmotati sedam puta. Ogroman temelj je 60 metara dubine.
Most je projektovan da se odupre jakim vetrovima i zemljotresima. U toku izgradnje, bio je zemljotres od 7,2 stepena. Temelji mosta su pomereni iz ležišta tako da je dužina morala da se menja.
Most se nalazi na drugom mestu Travel Channel liste „Top 10“ mostova.
12. Kuripla Bridge — Brizbejn, Australija
Most „Kuripla“ je bio prvi solarni most i otvoren je 2009. godine. Duži od „Blackfriars“ mosta, „Kuripla“ je 469 metara dug pešački i biciklistički most.
Most se sastoji od složene mreže pilona, viseće konstrukcije zasnovane na principima koji proizvode sinergiju između uravnotežene sile i kompresije komponenti da bi se stvorila lagana struktura koja je bezobzira na lakoću i dalje izuzetno jaka. Most sadrži 550 tona čelične konstrukcije i 6,7 kilometara spiralnog kabla.
Konstrukcija mosta uključuje 18 čeličnih strukturnih ploča, 20 strukturnih čeličnih pilona, 16 horizontalnih pilona i 72 gotovih betonskih ploča.
Most ima sistem LED rasvete koji se može programirati da proizvodi i niz različitih svetlosnih efekata sa 75% do 100% snage koja dolazi od solarne energije.
Iako su u svim ovim mostovima ugrađene inovativne funkcije aktuelne u vreme njihove gradnje, budućnost mostova nastavlja da se razvija. Neke buduće inovacije počinju da se vide na mostovima koji reaguju na vremenske prilike, kao što je „Tullhus“ most u Švedskoj. „Tullhus“ se zagreva sistemom koji je ugrađen u sami most kako bi se istopio sneg sa mosta tokom zime. Osim što reaguje na vremenske prilike, arhitekte i dizajneri moraju uzeti u obzir i sve ekstremne vremenske prilike i prirodne katastrofe kao što su zemljotresi.
Budući projekti mostova takođe razmatraju i uključivanje održivih funkcija kao što su zelene površine za bašte i autohtone biljke.
