Severna Koreja više nije crna rupa turizma što dokazuju i fotografije poznatog francuskog fotografa Raphael Oliviera koji je otputovao u glavni grad ove izuzetno tajnovite zemlje kako bi zabeležio njegovu posebnu arhitekturu i stil gradnje. Fasciniran Pjongjangom nakon jednodnevnog izleta iz Kine, Olivier se vratio u grad prošlog meseca da provede više vremena kako bi uslikao objekte i spomenike.
Njihov stil se temelji na strogoj sovjetskoj arhitekturi, jer je tadašnji SSSR dosta pomogao u obnovi zemlje nakon Korejskog rata.
Međutim, godine odvojenosti od ostatka sveta dovele su do jedinstvenog stila koji je mešavina i spoj staljinističke forme i Korejske kulture.
Olivierov cilj je bio da ovo pokaže na svojim slikama i da govori o svom putu.
Olivier je prvi put otputovao u Severnu Korejiu u maju 2015. godine povodom Pjongjang maratona, na vrlo kratak 24-časovni brzi obilazak grada jer je bila promocija iz Šangaja. Kako kaže ovo je bio put u poslednjem trenutku i zaista put za „otvaranje očiju“.
Dosta toga je čuo i čitao o Pjongjangu, čak i gledao nekoliko dokumentaraca, ali kako kaže ništa nije moglo da ga pripremi za ogroman „čulni udar“ koji je iskusio. Trebalo mu je vremena da sve to „obradi“ kada se vratio.
Od tog dana ova zemlja ga je zainteresovala i na umu mu je bilo samo to da se tamo vrati i duže boravi kako bi bolje sagledao i doživeo ovo fascinantno okruženje.
Suprotno popularnom verovanju, kaže da nije teško posetiti DNRK (Demokratska Narodna Republika Koreja) jer je zemlja otvorena za turizam i nekoliko agencija organizuje specijalizovane ture iz Pekinga. Danas se može ići na planinarenje, biciklizam, surfovanje, pa čak i voziti helikopter u Severnoj Koreji. Najpoznatija od ovih agencija je Koryo Tours, sa 20 godina iskustva pa je odlučio da putuje sa njima na namenski obilazak arhitektonskih dela Pjongjanga u julu 2016. godine.
Danas je Pjongjang neverovatan „izlog“ lepo očuvane stare Socijalističke arhitekture, netaknute vizuelnim „zagađenjima“ komercijalnih reklamnih panoa, sjajnim maloprodajnim objektima ili ružnim poslovnim zgradama.
Glavni grad je uspeo da zadrži svoj sopstveni identitet, zračeći snažnom energijom grubosti, snagom, izdržljivošću i ponosom i u velikoj meri je naglašen korišćenjem monolitnog betona.
Danas slike Severne Koreje nisu više tako retke, ali ovaj kratki vizualni „esej“ ima za cilj da se fokus stavi na jedinstvene arhitektonske karakteristike Pjongjanga sa drugačijim pristupom od onog koji smo do sada videli. Svaki foto esej je uvek neka vrsta kompromisa a ovde je to bio lični pokušaj Oliviera da prikaže jedan od najnepoznatijih i najizolovanijih gradova u svetu pod određenim specifičnim datim uslovima.