Za klasične sijalice ili sijalice sa užarenim vlaknom nam se čini da daju više svetla i da su „toplije“ pa su shodno tome više poznate i korišćene nego LED ili kompakt fluorescentne, ali su daleko manje efikasne – jer se većina energije koju koriste gubi i to uglavnom u obliku toplote. Međutim, tehnologija ih još uvek može spasiti. Naučnici sa MIT i Univerziteta Purdue razvili su ultra efikasnu novu sijalicu sa užarenim vlaknom koja ponovo koristi toplotu koju i proizvede, pretvarajući tu toplotu u više svetlosti.
Kod tradicionalnih klasičnih sijalica, vidljivo i infracrveno svetlo se stvara zagrevanjem volfram vlakna, čineći da svetli. Obe talasne dužine se nesmetano kreću unutar sobe, sa infracrvenom radeći ništa drugo nego rasipajući toplotu.
Kod nove dvoetapne klasične sijalice, međutim, vlakno je okruženo strukturom poznatom kao fotonski kristali.
.jpg)
Napravljeni od obimnih elemenata i proizvedeni korišćenjem konvencionalnih tehnologija taloženja materijala, ovi kristali omogućavaju vidljivom svetlu prolaz, ali reflektuju vraćanje infracrvenog ka vlaknima. Ovo pomaže da se vlakno zagreje, da sija i da emituje vidljiviju svetlost, dok koristi mnogo manje struje nego što bi inače koristilo.
Oglas
Sijalica bi mogla da da veoma dobre rezultate kada je reč o svetlosnoj efikasnosti – ovo je mera koja pokazuje koliko dobro izvor svetlosti daje vidljivu svetlost. Klasične sijalice imaju svetlosnu efikasnost od 2-3 odsto, sa kompaktnim fluorescentnim se postiže 7-15 odsto a sa LED 5-15 odsto, dok bi dvoetapne klasične sijalice mogle navodno da upravljaju i sa do 40 odsto kada se jednom razviju.
Sadašnji dokazi vezani za model ovog koncepta stoje na 6,6 odsto, iako je čak i ta cifra u skladu sa nekim LED i fluorescentnim, i tri puta bolja od klasičnih sijalica.
