Trka u naoružavanju 3D štampačima gura njihove tvorce ka stvaranju sve većih i boljih objekata, koristeći sve izdržljivije materijale i sve preciznije tehnike ekstruzije. To bi uskoro moglo da se promeni, uzevši u obzir da se oznaka uspeha u proizvodnji aditiva pomera sa veličine i forme objekta na njegovu razmeru, pa arhitekte i dizajneri preuzimaju na sebe ulogu onih koji će ovu tehnologiju koristiti u svom radu, i na koncu predstaviti krajnje rezultate na tržištu. U nastavku, pomoću tri objekta pokazaćemo kako se materijali poput betona, plastike i metala mogu koristiti u 3D štampi objekata koji se, ukoliko su u odgovarajućoj veličini, mogu, u ne tako dalekoj budućnosti, koristiti na bilo kom gradilištu.
Blokovi
„Arhitekturu je oduvek činilo mnoštvo delova – cigli, komada i delova, panela“, priča Ronald Rael, izvršni direktor i suosnivač kompanije Emerging Objects iz San Franciska, SAD, koja se bavi 3D štampom. Ranije ove godine, kompanija je predstavila svoj projekat „Bloom“, preko 2 metra visoku i preko 3 metra široku strukturu-paviljon, koju je činilo više od 800 3D štampanih blokova izrađenih od cementa sa oksidom gvožđa, i potom povezanih uz pomoć materijala od nerđajućeg čelika kako bi stvorili talasastu strukturu. „Sa projektom ’Bloom’ smo dokazali da možemo da stvorimo visoko-kvalitetne strukturne 3D štampane blokove sa ovim procesom koji sada koristimo“, kaže Rael. „Moramo da razmišljamo o tome kako se ovo može uključiti u tržište.“
Oglas
Mreža
Arhitekta Plet Bojd iz Tenesija, SAD i njegova „start-up“ kompanija Branch Technology takođe izlaze na tržište sa 3D štampanim proizvodom: rešetkom, odnosno mrežom otvorene matrice, napravljenom od ABS plastike ojačane korišćenjem ugljeničnih vlakana. Ova mreža može da služi kao osnova sistema modularnih zidova, koja se integriše u druge materijale poput pene u spreju za izolaciju, cementa koji se nanosi u spreju i obloge. „Ovu matricu koristimo za oplate i skele“, kaže Bojd. Prvenstveno dizajnirana za unutrašnju i nestrukturalnu upotrebu, tim radi sada na novoj verziji rešetke koja bi mogla izdržati veći teret.
Spojnice
Dizajnerka iz kompanije Arup, Salome Galjard radi na unapređivanju strukturalnih spojnica putem 3D štampe. Ideju za to je dobila radeći na strukturama čiji su amorfni oblici zahtevali hiljade matica koje su morale biti pojedinačno ručno postavljane i zavrtane. Angažovanjem proizvodnje aditiva bi, pak, takav sistem bio pravovremeno izrađen ali i upotrebljen u različitim budućim projektima. „Smatrali smo da, ako ćemo već da štampamo jedan tako kompleksan proizvod, (trebali bismo) ga napraviti malo kompleksnijim kako bismo ubacili funkcije drugih delova sistema“, kaže Galjard. Rezultat je bila matica od nerđajućeg čelika koja ključ za matice zamenjuje za niz integrisanih vijaka koji stabilizuju komponente. Svaka matica, do poslednjeg navoja, je oko ¼ metara visoka i teži oko 4 kilograma. Sledeći izazov, kaže Galjard, jeste primena 3D štampanih spojnica u samim projektima. „Osećaj je zaista takav da se otvarate prema novim svetskim rešenjima, koja ranije niste bili u mogućnosti da upotrebite, i taj osećaj veoma inspiriše.“
