Arhitektonski biro HTU Architects iz Pariza je zamislio koncept stvaranja održivih skloništa korišćenjem jedinog materijala koja negostoljubiva Sahara ima u izobilju - pesak!
Koncept, nazvan „Flohara“, je stvoren za Marokanski paviljon na Venecijanskom bijenalu 2014, a bio bi pogodan i za druge slične pustinjske klimatske uslove. Iako ga arhitekte iz biroa HTU Architects nazivaju gradom, on više liči na veliku grupu jednostavnih skloništa a ne na urbanu džunglu zgrada i trgova koji nam inače padaju na pamet kada pomislimo na gradove.
Osnovna ideja stvaranja kuća u pustinji korišćenjem peska zvuči sjajno, i ovo nije prvi put da je ovakva ideja predstavljena. Koncept biroa HTU predviđa upotebu laganih, lako prenosivih „mehura“ na naduvavanje kao pomoćne konstrukcije na kojoj bi se gradilo. Ovi mehuri bi bilo isporučeni do lokacije po potrebi ili stvoreni lokalno nekom vrstom neodređene mehanizacije.
Kada se postave i propisno naduvaju, mehuri bi zatim bili pozicionirani ka vetru. Pesak, voda i hidrogel bi bili dodati bakteriji Sporosarcina pasteurii (bakterija koja očvršćava pesak), pripremljeni u jednu celovitu mešavinu, koja bi zatim bila rasprešena preko mehura. Oni bi zatim bili ostavljeni tako da pomerajući pesak i sunce polako izgrade i ojačaju strukturu. Potom bi se mehur izduvao i preneo za izgradnju drugog skloništa. Makar je to tako u teoriji.
Ono što je iznenađujuće jeste da solarna energija nije pomenuta u predlogu koncepta (niti energija bilo koje vrste), ali ova prihvatilišta bi imala duboki sistem bunara koji bi obezbeđivali vodu za gajenje povrća i drugog zelenila, čineći pravu malu oazu u pustinji.
