Gojaznost i dijabetes tipa 2 su poprimili razmere epidemije u zapadnom svetu, a oba zdravstvena problema ne pokazuju znake usporavanja. Porast gojaznosti je vezan za preterani unos kalorija stanovništva i netrošenje energije tela, što su problemi koji su delimično oblikovani od strane izgrađenih sredina u kojima živimo, radimo i u kojima se zabavljamo. Danas, arhitektonsko i urbanističko projektovanje preterano često podržava nezdravi život i sedeći umesto aktivni način života.
Suočavajući se sa ovim problemima, vlasti grada Njujorka su razvile „Smernice za aktivno projektovanje“ koje imaju za cilj da preokrenu te trendove, pružajući arhitektama i urbanistima u Njujorku i svugde širom sveta smernice u formi priručnika za stvaranje zdravijih objekata, ulica i urbanih prostora.
Aktivno projektovanje je oblikovanje životne sredine na način koji podstiče pešačenje, penjanje stepeništem, biciklizam, korišćenje javnog prevoza, aktivnog odmora i zdrave ishrane. Zasnovane na najnovijim akademskim istraživanjima, kao i najboljim praksama na svetu i isplativim rešenjima razvijenih u industriji, „Smernice za aktivno projektovanje“ sugerišu ekonomične načine sa kojima možete doprineti viziji zdravijih i gostoljubljivijih životnih i radnih prostora.
Projektovanje životne sredine i zdravlje ljudi
Oglas
U 19. i početkom 20. veka, arhitekte i gradski reformatori u Njujorku i većim metropolama sveta su pomagali u borbi i pobedi nad zaraznim bolestima kao što su kolera i tuberkuloza poboljšanjem objekata, ulica, naselja, vodovodnih i kanalizacionih sistema i parkova. U 21. veku, projektanti mogu ponovo da igraju ključnu ulogu u borbi protiv najveće zdravstvene epidemije našeg vremena: gojaznosti i povezanih hroničnih bolesti kao što su dijabetes, bolesti srca i neki kanceri.
Danas su fizička neaktivnost i nezdrava ishrana na drugom mestu ispod duvana kao glavni uzroci prevremene smrti u Sjedinjenim Američkim Državama, Evropi, pa i Srbiji. Sve veći broj istraživanja ukazuje na to da arhitektonske i urbanističke strategije mogu povećati redovnu fizičku aktivnost i zdravu ishranu kod gradskog stanovništva.
Urbanističko projektovanje: Stvaranje aktivnog grada
Projektovanje grada određuje načine na koji će ga njegovi stanovnici koristiti. Urbanisti i arhitekte mogu podstaći fizičku aktivnost kod stanovništva projektovanjem prostora i ulica koje podstiču hodanje, biciklizam i druge oblike aktivnog transporta i rekreacije.
Aktivno urbanističko projektovanje podrazumeva nekoliko strategija. Nedavna istraživanja su pokazala da raznovrsno korišćenje zemljišta, dobro povezana mreža ulica, kao i dobri javni prevoz podstiču fizičku aktivnost među stanovnicima grada. Projektanti mogu da učine da aktivne mogućnosti za rekreaciju budu dostupnije deci i njihovim porodicama kroz organizaciju i raspodelu parkova, igrališta, trgova i pjaceta. Urbanisti i projektanti mogu da pomognu u povećanju pristupa zdravijoj ishrani kroz pružanje i plasman javnih gradskih pijaca.
Pažljive dimenzije ulica i trotoara mogu da podstaknu hodanje i vožnju bicikala kod mladih i starijih generacija podjednako, preko razvoja bezbednih, živopisnih i dostupnih uličnih frontova. Ulice koje su bezbedne za sve će podstaći aktivnije korišćenje. Mnoge od ovih aktivnih strategija projektovanja će doneti koristi ne samo zdravlju stanovništva gradova, već i životnoj sredini, pošto podstiču ljude da pešače, voze bicikle i koriste javni prevoz više, a lična vozila manje.
Smernice pružaju strategije za projektovanje naselja, ulica i spoljašnjih prostora koji podstiču aktivni prevoz i rekreaciju, uključujući i pešačenje i biciklizam. Ključne preporučene mere uključuju:
- Razvoj i održavanje mešovitog korišćenja zemljišta u gradskim naseljima;
- Poboljšanje pristupa saobraćajnim rutama i tranzitnim objektima;
- Poboljšanje pristupa trgovima, pjacetama, parkovima, otvorenim prostorima i rekreativnim objektima, kao i projektovanje ovih prostora na način da se maksimizira njihovo aktivno korišćenje gde god da je to moguće;
- Poboljšanje pristupa javnim pijacama i prodavnicama svežih proizvoda;
- Projektovanje pristupačnih ulica orijentisanih na potrebe pešaka sa elementima za obavljanje saobraćaja na umirujući način, obiljem zelenila, efikasnog osvetljenja, klupa i vodenih površina;
- Omogućavanje biciklizma radi rekreacije i transporta razvojem kontinuiranih biciklističkih mreža i inkorporiranje infrastrukture kao što su sigurni parkinzi na otvorenom i zatvorenom za bicikle.
Odnosi između urbanističkog razvoja i aktivnih načina putovanja - to jest hodanja, trčanja, biciklizma i drugih oblika fizičke aktivnosti - su postali najviše istraživana tema u urbanističkom planiranju sa preko 150 naučnih istraživanja u proteklih 15 godina.
Istraživači su identifikovali pet varijabli koje su ključ za analiziranje odnosa između urbanističkog projektovanja i obrasca putovanja: gustina, diverzitet, dizajn, dostupnost i udaljenost do prevoza. Gustina opisuje koncentraciju radnih mesta i ljudi u datoj urbanoj zoni, dok diverzitet odmerava brojeve, raznovrsnost i bilans korišćenja zemljišta u toj oblasti. Dizajn uključuje karakteristike ulične mreže i uličnog fronta. Dostupnost odražava lakoću putovanja ka poslovnom centru ili ka drugoj koncentrisanoj oblasti radnih mesta i atrakcija. Udaljenost do prevoza meri prosečnu udaljnost od kuće ili posla do najbliže stanice javnog prevoza.
Pešačenje i upotreba javnog prevoza (faktor povezan sa najvišim nivoima fizičke aktivnosti) se povećava sa gustinom, diverzitetom, dobrim dizajnom, pristupačnošću i dostupnošću javnog prevoza. Razvoj i održavanje ovih pet osobina je od suštinskog značaja za promovisanje aktivnog života kroz urbanističko projektovanje i planiranje.
Istraživanja u ovoj sferi su se prvenstveno koncentrisala na četiri od pet varijabili koje su bile merljivije u odnosu na dizajn, koji je najviše iznijansiran i predstavlja teško merljivu kategoriju. Međutim, istraživači napreduju u kvantifikaciji i definisanju suštinskih komponenti efikasnog urbanog dizajna. Nedavna studija finansirana od strane Fondacije Roberta Vuda Džonsona je razvila nekoliko urbanih dizajn matrica koje eventualno mogu da se koriste u objašnjavanju diferencijalnih stopa pešačenja i fizičke aktivnosti. Studija je pokazala da su pet kvaliteta dizajna kritična za okruženje koje podstiče pešačenje. Ove karakteristike su definisane kvalitativno, a zatim povezane sa fizičkim karakteristikama uličnog okruženja:
- Slikovitost je kvalitet prostora koji ga čini različitim, prepoznatljivim i nezaboravnim. Mesto je vrlo slikovito onda kada specifični fizički elementi i njihov raspored privuku pažnju, evociraju osećanja i stvaraju dugotrajne utiske na ljude;
- Izdvojenost prostora se odnosi na stepen u kojem su ulica i druga javna mesta vizuelno definisana zgradama, zidovima, drvećima i drugim vertikalnim elementima;
- Mera ljudi se odnosi na veličinu, teksturu i artikulaciju fizičkih elemenata koji odgovaraju veličini i proporciji ljudi i, što je podjednako važno, odgovara brzini kojom ljudi hodaju;
- Transparentnost se odnosi na stepen po kome ljudi mogu da vide ili opaze objekte i aktivnosti (posebno ljudske aktivnosti) van granica ulice;
- Složenost se odnosi na vizuelno bogatstvo nekog mesta. Složenost mesta zavisi od raznolikosti fizičkog okruženja.
Istraživači su utvrdili da prisustvo svih ovih pet osobina povećava prohodniji i kvalitetniji javni prostor koji podstiče korisnike na pešačenje i posledično i na zdraviji način života. Cilj urbanističkog projektovanja sa akcentom na aktivni dizajn je stvaranje gradskih prostora koji će činiti dati grad zelenijim i zdravijim gradom za sve njegove stanovnike.
Projektovanje objekata: Stvaranje mogućnosti za svakodnevne fizičke aktivnosti
Projektovanje objekata pruža odličnu priliku za promovisanje redovne i toliko važne fizičke aktivnosti. Većina ljudi provede čak do 90 odsto svog dana u zatvorenom prostoru, gde su često angažovani u sedelačkim zanimanjima. Za mnoge ljude, radnje kao što su penjanje uz stepenište ili ustajanje od stola radi odlaska do toaleta ili neke kancelarijske opreme, su najpristupačniji i ekonomičniji načini učestvovanja u nekom obliku redovne fizičke aktivnosti u dugim periodima neaktivnosti.
Zadatak stvaranja objekata koji podstiču fizičku aktivnost kod korisnika u velikoj meri zavisi od integracije filozofija aktivnog projektovanja u komunikacionom sistemu zgrade (posebno u stepeništu i liftovima objekta) i u njenom projektnom zadatku. Projektanti bi trebalo da obrate posebnu pažnju na četiri ključne mogućnosti, vodeći računa da podrže dostupnost za pojedince svih nivoa pokretljivosti:
- Projektovanje sistema komunikacije u objektu, to jest unutrašnjih prostora, hodnika, stepenica, liftova i predvorja koji povezuju programirane prostore objekta. Sistemi vertikalnih i horizontalnih komunikacija u nekom objektu pružaju mogućnosti za pešačenje, koja je najviše popularna vrsta fizičke aktivnosti. Stepenice i rampe bi trebalo da budu projektovane sa pažnjom na principima univerzalne pristupačnosti.
- Projektovanje individualnih elementa objekata, kao što su stepenice, prostorije za fizičko vežbanje, svlačionice, ostave za bicikle ili pjacete. Dizajn ovih elemenata može da promoviše ili odvrati od fizičke aktivnosti kroz elemente njihove dostupnosti, praktičnosti, poželjnosti, bezbednosti i udobnosti. Obezbeđivanje pogodnosti kao što su česme i fontane sa pijaćom vodom, kao i klupe može dodatno da podrži fizičku aktivnost korisnika ovih prostora. Nasuprot tome, funkcije kao što su nepotrebne pokretne stepenice, prenaglašeni liftovi i njihovo centralno pozicioniranje u objektu, kao i barijere kao što su brave na vratima, ne-ergonomski dizajn i loša postavka elemenata objekta mogu odvratiti od fizičke aktivnosti.
- Pažljiva organizacija projektnog zadatka koji podstiče hodanje između destinacija. Korisnici zgrada mogu da vežbaju preko redovnih odlaska do poštanskih sandučića u stambenoj zgradi, na primer, ili do kafiterije na radnom mestu.
- Obezbeđivanje i projektovanje namenjenih prostora za aktivnosti, uključujući prostorije za vežbanje, bazene, staze za trčanje i šetanje, višenamenske prostore i druge specijalizovane prostore označene kao mesta za fizičku aktivnost.
Pored ovih strategija aktivnog projektovanja koje se odnose na elemente unutrašnjosti objekata, oblikovanje i fasada same strukture takođe može da podstakne fizičku aktivnost doprinoseći stvaranju prohodnog uličnog okruženja. Iako su istraživanja na temu odnosa između dizajna fasade i fizičke aktivnosti ograničene, iskustva iz prakse ukazuju da objekti koji inkorporiraju elemente kao što su detalji po meri čoveka, više ulaznih tačaka, transparentnost, nadstrešnice, spoljašnje stepenice, tremove i terase mogu podstaći povećano hodanje.
I na kraju, lokacija same zgrade može takođe imati značajan uticaj na nivoe fizičke aktivnosti, naročito preko načina na koji se postupa sa pešačkim stazama, otvorenim prostorima i povezivanjima ulica.
Sinergija sa održivim i univerzalnim projektovanjem
Aktivno projektovanje obećava koristi ne samo za javno zdravlje, već i za životnu sredinu i za unapređenje univerzalnog dizajna. Strategije projektovanja koje povećavaju fizičku aktivnosti i unapređuju zdravlje (na primer, mere koje promovišu šetanje umesto vožnje, korišćenje stepeništa umesto liftova i aktivnu rekreaciju umesto gledanja televizije) takođe imaju tendenciju da smanje potrošnju energije i emisiju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Strategije koje povećavuju zdraviju ishranu, kao što je promocija lokalnih pijaca i ugradnja javnih česama sa pijaćom vodom, takođe mogu da pomognu u smanjenju troškova prevoza hrane i u smanjenju otpada u kontejnerima za boce za piće.
Pored toga, aktivno projektovanje može da pomogne ne samo ljudima koji mogu da se penju stepeništem svakog dana, već i korisnicima svih uzrasta, pokretljivosti i porekla. Elementi kao što su rampe doprinose inkluzivnoj, univerzalnoj životnoj sredini, istovremeno pružajući nemehanička sredstva vertikalnog transporta čime se podstiče fizička aktivnost i ušteda energije. Kao što ovi primeri ilustruju, raznovrsna, aktivna i zdrava populacija i održiva planeta su sinergični!
Arhitekte i urbanisti bi stoga trebali da traže tačke preklapanja i simbioze među aktivnim, odžrivim i univerzalnim strategijama projektovanja kako bi povećali efikasnost svojih projekata. To se može uraditi preko nekoliko načina za integraciju mera projektovanja koje imaju za cilj promovisanje zdravog načina života, održivosti i univerzalnog pristupa. Recimo, preko povezivanja sa sistemima sertifikacije održive, tj. zelene gradnje (tipa LEED, BREEAM, PassivHaus i dr.), zatim usklađivanja sa lokalnim gradskim urbanističkim normama i aktima, pa do lokalnih inicijativa koje promovišu fizičku aktivnost i održivost. Integracija aktivnog, održivog i univerzalnog projektovanja može zajedno da doprinese cilju stvaranja više prijatnijih i gostoljubivijih gradova u kojima živimo mi i naša deca.
Zaključak
Projektanti imaju bitnu ulogu u rešavanju brzorastuće epidemije gojaznosti i srodnih hroničnih bolesti, posebno imajući u vidu gomilanje naučnih dokaza koji ukazuju na uticaj životne sredine na fizičku aktivnost i zdravu ishranu. Usvajanjem i implementacijom strategija aktivnog projektovanja, arhitekte i urbanisti mogu da pomognu u značajnom poboljšanju zdravlja i blagostanja stanovništva.
