Profesor sa Univerziteta u Arizoni izumeo je teoretski neograničenu cev koja obećava da će smanjiti troškove polaganja cevovoda i smanjenje štetnog uticaja na životnu sredinu. Nova cev, nazvana InfinitiPipe, razvijena od strane profesora emeritusa na građevinskom fakultetu Univerziteta u Arizoni, Moa Ehsanija, sastoji se od lagane avio plastike u obliku saća ispod slojeva smolo-zasićenih tkanina od ugljeničnih vlakana spojenih novim procesom fabrikacije koji dozvoljava da cev bude izgrađena u beskrajnim dužinama na samoj lokaciji.
Zato što su van našeg vidokruga, mi često zaboravljamo koliko cevi leži zakopano pod našim nogama. Ispod naših nogu i između gradova postoje hiljade, ako ne i milioni kilometara cevovoda koji nose gorivo, vodu, kanalizaciju, kablove i sve druge stvari koje čine vene i arterije savremene civilizacije.
Problem je u tome što svaka velika cev koja mora da bude čvrsta, poput onih napravljenih od čelika, betona ili teške plastike, mogu da se naprave samo u kratkim dužinama. Ovo je delom zbog težine nekih materijala, ali uglavnom zbog toga što se transportuju kamionima.
To znači da je cevovod, bez obzira koliko je dugačak, napravljen od niza kratkih deonica sa stotinama i hiljadama spojeva - od kojih svaki predstavlja potencijalni rizik zbog curenja. To takođe znači da cevi često moraju biti proizvedene na udaljenim lokacijama, a zatim isporučene i izvučene na gradilište na velikim udaljenostima i po velikoj ceni.
Oglas
Ehsanijeva Beskrajna Cev (InfinitiPipe) rešava ovaj problem tako što pomera proces proizvodnje na samo gradilište. On je prvobitno radio na metodi ojačavanja postojećih cevi pomoću kompozitnih materijala. To je dovelo do njegovog stvaranja metode pravljenja kompozitnih cevi koji uključuje umotavanje slojeva ukljeničnih tkanina i plastičnih saća oko kalupa nazvanog vreteno. Kada je cev delimično završena, ona će skliznuti niz vreteno dok se sledeća dužina pravi.
U tom trenutku je profesor Ehsani shvatio da je na tragu proboja. „Pomislio sam, zašto ne bismo samo ovo skinuli sa vretena i nastavili da pravimo ovu cev?“, rekao je Ehsani. „Nikada se ne zaustaviti.“
Ovo znači da bi kompozitna cev mogla da bude teoretski beskonačna - samo treba nastaviti dodavati potreban materijal, uz pomeranje cevi naniže i nema kraja. U praksi, ipak, postoje ograničenja. „Mogli bismo da napravimo deo dugačak jednu milju“, rekao je on.
„Naravno, svakih 300 metara ili slično, potreban je spoj za proširenje tako da cev može da diše, ali to svakako ne bi bila ista briga koju imamo danas, gde moramo da stavljamo spoj svakih 6 metara“, objašnjava profesor Ehsani.
Pošto je InfinitiPipe cev napravljena od laganih materijala, troškovi transporta su mnogo jeftiniji nego za beton ili čelik. To čini proizvodnju na licu mesta ekonomičnim predlogom. Profesor Ehsani zamišlja proizvodnu jedinicu instaliranu unutar kamiona gde će se cev proizvoditi dok se kamion pomera ka napred kako se cev postavlja.
Prema Ehsaniju, ovo će imati veliki uticaj ujedno i na komercijalne operacije, koje bi mogle da premeste svoje kamione za pro-izvodnju cevi bilo gde na svetu prema potražnji, i na zemlje u razvoju. „Pretpostavimo da postoji neki projekat polaganja cevovoda u nekoj zemlji u razvoju“, kaže Ehsani.
„Mogli bi da isporučimo sirovi materijal radnicima na licu mesta i oni bi mogli da naprave ovu cev u svom selu. Bez obzira koji oblik i veličina im treba, sve što treba da urade jeste da izgrade vreteno i da naprave cev na licu mesta. Mi bismo, naravno, učestvovali kao supervizori pri proizvodnji.“
Profesor emeritus Ehsani je predstavio rad o njegovoj novoj tehnologiji proizvodnje cevovoda na Konferenciji o cevovodima Američkog udruženja građevinskih inženjera.
