Posle svake havarije prebrojava se šteta, najčešće "vredna" nekoliko miliona evra. Najviše troši postrojenje koje stoji. Iz tih razloga "detektiv kvarova", osmišljen na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu je izazavao veliku pažnju, kako domaće tako i svetske javnosti. Rešenje za nadzor sistema i ranu detekciju kvarova nazvano "Self-Adaptive Process Monitoring System" (SAMS), pobedilo je na takmičenju za najbolje tehničko rešenje u 2013. godini u regionu jugoistočne Evrope, koje organizuje kompanija "National Instruments".
|
|
|
Profesor dr Zoran Jeličić i asistenkinja Milena Petković (foto: 24sata.rs) |
Docent dr Milan Rapaić, asistent master Milena Petković i profesor dr Zoran Jeličić su vodili tim koji je razvio ekspertski sistem, odnosno softversko-hardversko rešenje, koje uz oslonac na optimizacione algoritme i metode veštačke inteligencije omogućava ranu detekciju neželjenih stanja i mogućih kvarova u industriji. Sistem se koristi u procesnoj industriji, medicini i energetici.
Oglas
Profesor dr Zoran Jeličić objašnjava za "eKapiju" da je Fakultet tehničkih nauka od osamdesetih godina opredeljen za saradnju sa privredom i industrijsko partnerstvo. Interesantno je reći da je FTN uradio kompletnu automatiku za firmu "Victoria Group", koja je učestvovala i u realizaciji SAMS-a. - Ovo rešenje je krenulo kao međunarodni projekat Evropske unije iz tehnološkog razvoja, a jedan od učesnika bila je "Victoria" – kaže Jeličić.
Objašnjavajući kako sistem radi, Jeličić kaže da "Self-Adaptive Process Monitoring System" predviđa neželjene situacije i šalje informaciju o njima. - Kada se uđe u pogon uvek postoji neko "usko grlo" koje je veoma važno za proizvodnju, a sve stvari koje se tamo dešavaju nisu merljive. Na mnogo toga utiče operater, koji nema jasne podatke, već radi po osećaju. Znači, trebalo bi da taj osećaj pretvorite u formalni algoritam.
Na primer, ulje se proizvodi na 80 stepeni Celzijusa a može i na 90, ali ako poraste na 100 ili padne na 70 stepeni imamo problem.
- Pravi se sistem, algoritam koji se bazira na veštačkoj inteligenciji. U pitanju je složeni softversko-hardverski sistem. Na kompjuteru se prati proces proizvodnje i onda se pojavljuje signal da se dešava nešto što se nije dešavalo. Cilj je da nam sistem javi da će se desiti nešto neočekivano nekoliko minuta ranije. Time se troši manje energije, ima najmanje škarta i zadovoljava se kvalitet proizvoda. Primenom ovog rešenja direktno se smanjuje broj kvarova, otkaza i ekcesnih situacija, što rezultuje povećanjem bezbednosti na radu, manjim troškovima proizvodnje, racionalnijim trošenjem energije i naravno ustaljenim kvalitetom proizvoda.
Profesor dr Zoran Jeličić kaže da SAMS nije "tailor-made" rešenje već u osnovi ima opšti algoritam. Može da radi kao samostalna aplikacija, ali i kao deo postojećih sofverskih sistema za nadzor i upravljanje.
- Sistem se testira u solarnoj elektrani u Italiji, u holter uređajima za prevenciju lošeg rada srca, kao i u velikoj termoelektrani u Srbiji. Moja ideja je da se predstavimo u Americi i da jednoj kompaniji ponudimo da uz njihov hardver ponude i naš softver.
Pored opisanog rešenja, razvijen je i ekspertski sistem specijalizovan za ranu detekciju kvarova elektromotora, baziran na analizi signala vibracija.
- Ovaj sistem omogućuje rano uočavanje većine poznatih kvarova elektromotora, implemetiran je u industrijskim pogonima i do sada je testiran na preko stotinu motora čija se snaga kreće u rasponu od 1 kW do 3,2 MW. Glavno obeležje ovog sistema, koji objedinjuje ekspertska znanja i hardver za analizu signala, je to što se, kao i slični komercijani sistemi, može koristiti kao dijagnostički alat u procesu održavanja, ali pruža i mogućnost integracije sa postojećim nadzorno-upravljačkim sistemom, čime se kvalitet upravljanja i pouzdanost sistema značajno unapređuju.
Centar izvrsnosti
Kao rezultat uspešne saradnje Odseka za automatiku i upravljanje sistemima i kompanije "National Instruments" u Novom Sadu će se do juna otvoriti Centar izvrsnosti za inteligentno i napredno automatsko upravljanje, gde će studenti i inženjeri iz prakse imati priliku da steknu znanja iz implementacije složenih algoritama na industrijskim računarima.
Ovo će biti jedini centar ovakvog tipa u ovom delu Evrope. - Ideja je da se u Centar izvrsnosti obučavaju inženjeri koji su otišli u praksu i da na taj način održavaju svoje kompetencije - kaže Jeličić.
Lepa vest iz Bolonje
- Imamo lepe vesti iz Bolonje. Oni žele da pošalju svoje doktorante na Fakultet tehničkih nauka iz ove oblasti. Osim toga, nadam se da ćemo zajedno učestvovati u jednom velikom projektu od više miliona evra. U pitanju su ozbiljni projekti za istraživanje i razvoj - kaže Jeličić.
