Dok se Srbija prenemagala, otezala, kraduckala i godišnje završavala samo po par kilometara ove važne saobraćajnice, Evropa je odlučila da Koridor 10 izbriše iz svojih strateških planova i pokaže Srbiji da ona i pored geografskog položaja nije nikakav „nezaobilazni faktor“ integralnog evropskog saobraćaja.
U vreme kad je pre pola godine počelo prokopavanje najdužeg tunela („Manajle“ – 1,8 kilometara) u blizini Vladičinog Hana na sad već takozvanom Koridoru 10, uz obećanje da će biti gotov tek za dve godine, u Briselu je Evropska komisija objavila da će Evropa imati – devet koridora i da više ne računa na srpski Koridor 10. Planirano je da tih devet saobraćajnih pravaca budu okosnica saobraćaja unutar evropskog jedinstvenog tržišta, da bitno izmene veze između istoka i zapada Starog kontinenta i sadašnju rascepkanu mrežu pretvore u saobraćajno funkcionalnu da bi privreda EU postala konkurentnija, a Evropa mogla da raste i napreduje.
Nova jedinstvena transevropska saobraćajna mreža puteva, železnica, aerodroma i kanala (TEN-T) zasniva se na devet glavnih osa: dva koridora sever – jug, tri koridora istok – zapad i četiri dijagonalna koridora.
Preko Balkana vode tri koridora, ali kroz Srbiju prolazi samo rečni koridor Rajna – Dunav koji povezuje Strazbur, Frankfurt, Beč, Bratislavu i Budimpeštu, odakle se račva prema Rumuniji, a drugi krak ide ovom rekom između Hrvatske i Srbije do Crnog mora. Na TEN-T mapi Dunavski koridor kroz Srbiju obeležen je isprekidanom linijom, što znači da na tom delu neće biti finansiranja iz evropskih fondova do 2030. Drugi balkanski koridor je mediteranski, to je putni i železnički koridor koji povezuje jug Iberijskog poluostrva, ide preko španske i francuske mediteranske obale, prolazi kroz Alpe na severu Italije, ulazi u Sloveniju i dalje prema mađarsko-ukrajinskoj granici, a njegov sastavni deo je i pravac Rijeka – Zagreb – Budimpešta. Susedna Hrvatska biće spojena i na treći baltičko-jadranski putno-železnički koridor koji se proteže od Baltičkog mora i prolazi kroz Poljsku i ide preko Beča i Bratislave do severne Italije.
Oglas
TEN-T je najtemeljnija reforma infrastrukturne politike EU od osnivanja 1980. godine,čiji je cilj da bolje poveže evropske puteve, pruge, aerodrome i kanale u jedinstvenu saobraćajnu mrežu. Svakim od devet koridora biće obuhvaćene najmanje tri vrste prevoza, tri države članice i dve prekogranične deonice, čime će se omogućiti bolje povezivanje. Čak 26 milijardi evra namenjeno je za izgradnju prekograničnih veza koje nedostaju i za uklanjanje transportnih uskih grla i to je trostruko više novca za period od 2014. do 2020. nego što je do sada za ove namene odvajano u EU.
Osnovnom mrežom povezivaće se 94 glavne evropske luke sa železničkim i putnim saobraćajem, 38 ključnih aerodroma biće železnicom povezani s velikim gradovima, modernizovaće se za velike brzine 15.000 kilometara železničkih pruga,a modernizacijom 35 prekograničnih projekata ukinuće se uska grla. I upravo to će, smatra Evropska komisija, biti ekonomska pokretačka snaga jedinstvenog tržišta i slobodnog protoka robe i ljudi unutar Evropske unije kojitreba da poveća efikasnost evropske privrede. Procene su da će nova transportna infrastruktura omogućiti 80 odsto rasta teretnog saobraćaja do 2050. i 50 odsto rasta prevoza putnika.
Tom ekonomskom žilom kucavicom jedinstvenog tržišta pojednostaviće se prekogranični promet za putnike i kompanije u EU, obezbediti dostupnost svih regija i uvesti multimodalni prevoz, jer je saobraćaj ocenjen kao temelj evropske privrede. Zato se planira uspostavljanje snažne evropske saobraćajne mrežeu svim državama EU kako bi se podstakli rast i konkurentnost. Dugoročni cilj je da do 2050. velika većina evropskih građana i kompanija od te sveobuhvatne mreže ne bude udaljena više od 30 minuta.
Svi TEN-T projekti moraju da prođu rigoroznu procenu uticaja na životnu sredinu pre nego što dobiju sredstva EU,jer je opšti cilj smanjenje emisija štetnih gasova iz saobraćaja za 60 odsto do 2050.
Procenjuje se da će se u prvoj fazi finansiranja osnovne mreže (koja treba da se završi do 2030. godine) potrošiti – 250 milijardi evra. A planiranih 26 milijardi evra poslužiće samo kao „početni kapital“ za stimulisanje daljih ulaganja. Iskustvo poslednjih godina pokazuje da je svaki milion evra iz fondova EU privukao pet miliona vlada-država članica i 20 miliona iz privatnog sektora. Tako stečen kapital daje mogućnost prikupljanja novih sredstava kroz inovativne finansijske instrumente kao što su, na primer, obveznice projekta.
„Evropski novac je na stolu, a na državama-članicama je da naprave konkretne projekte. Izabraćemo najbolje, ali evropski novac neće se odobravati za nacionalne projekte“, kaže Sim Kalas, evropski komesar za saobraćaj.
Još se ne zna tačno kako će se novac raspodeliti i koliko će se u koji projekat uložiti. Izvesno je da Srbija neće moći da računa na evropski novac za finansiranje putno-železničkog Koridora 10. Upitan da li zna da kroz Srbiju prolazi evropski Koridor 10, visoki zvaničnik Evropske komisije zadužen za transport izjavio je na pre nekoliko dana održanom skupu u Salcburgu „da su u Briselu čuli da Srbija gradi neki koridor” i izrazio sumnju da se on gradi po evropskim pravilima i standardima. Kad mu je predočen podatak da u finansiranju Koridora 10 učestvuje u Evropska banka, ovaj zvaničnik je odgovorio: „To što Srbija za izgradnju koridora koristi zajmove Evropske banke ne mora da znači da je to evropski koridor“.
Jedan od dva koridora iz TEN-T mreže koji povezuju južnu sa centralnom i severnom Evropom prolazi kroz Bugarsku i Rumuniju i savisokom dozom sigurnosti može se reći da je on iz konkurencije izbacio Koridor 10 čija se izgradnja mrcvari već 15 godina. Štete od skidanja Koridora 10 sanove evropske mape integrisanog saobraćaja su dvostruke: direktna šteta od izgubljene putarine merise stotinama miliona evra, a indirektne štete su neprocenjive jer srpska privreda gubi konkurentnost koja se ničim ne može nadoknaditi.
Srbija i dalje ima veoma slabu putnu i železničku infrastrukturu, a njeni političari ne umeju da odrede prioritete – da li je to Koridor 10, Koridor 11, Moravski koridor, pravac kroz Frušku goru... Iako je jedan evropski putno-železnički pravac (Koridor 10) izgubljen za Srbiju, ona bi ipak iz evropskih fondova mogla da dobije novac za rečni Dunavski koridor, odnosno za izgradnju i bolje opremanje luka na Dunavu i unapređenje njihove veze saputnim i železničkim koridorima.
Zato domaći stručnjaci veruju da nova evropska TEN-T mreža ne znači potpuno i definitivno zaobilaženje Srbije. Oni upozoravaju da je od izuzetne važnosti da srpske vlasti više ne odugovlačeni sajednim projektom saobraćajne infrastrukture. Evropa insistira na multimodalnom (kombinovanom) transportu za koji Srbija ima dobre predispozicije. Mnogo je važnijašto brža operacionalizacija zakonao javno-privatnom partnerstvu i o koncesijama,od busanja u grudi kako se preko nas najbrže stiže sa severa Evrope na jug i jugoistok kontinenta. Samo tako Srbija će izbeći da potpuno nestane sa evropske transportne mape.
