Ako ispustite čašu na pod u budućnosti, a ona se ne razbije, možete zahvaliti mekušcima. Naučnici sa Univerziteta Mekgil u Montrealu su osmislili novi proces inspirisan školjkama koji drastično povećava čvrstinu stakla. Kada se ispuste, predmeti napravljeni korišćenjem ove tehnologije će se pre deformisati nego polomiti.
Ako pogledate na unutrašnju površinu školjke mekušaca kao što su dagnje ili ostrige, videćete sjajni materijal u duginim, prelivajućim bojama. Ovo se zove sedef (takođe poznat kao majka bisera), i on daje školjki njenu snagu - spoljašnja površina školjke je napravljena skoro u potpunosti od kalcijum karbonata, i ona bi da je sama bila veoma krta.
Tim predvođen profesorom Fransoa Bartelatom (François Barthelat) je proučavao unutrašnju strukturu sedefa, koji se sastoji od pojedinačnih mikroskopskih „pločica“ koji se međusobno ukrštaju na način sličan Lego kockicama. Istraživači su primetili da granice između pločica nisu ravne, već da su umesto toga talasaste, kao ivice delova slagalice.
Naučnici su kopirali ove granice u staklene mikroskopske pločice, korišćenjem lasera kako bi ugravirali mrežu talasastih 3D „mikro-pukotina“ unutar njih. Kada su pločice bile izložene udaru, mikro-pukotine su apsorbovale i dispergovale energiju, očuvajući staklo čitavim. Sve u svemu, tretirane pločice su navodno 200 puta jače od pločica stakla koje nisu tretirane.
Oglas
Profesor Bartelat veruje da bi bilo relativno jednostavno primeniti proces na veće listove stakla, i takođe planira da ga primeni na druge lomljive materijale poput keramike i polimera. Rad o istraživanju je nedavno objavljen u časopisu „Nature Communications“.
