Delima Aleksandra Gistava Ajfela, slavnog francuskog konstruktora, osim Pariza, ponose se Njujork, Porto, Bordo, Budimpešta, Segedin... Ima i Zrenjaninaca i Bečejaca koji veruju da je Ajfel projektovao objekte u njihovim gradovima.
Građani Zrenjanina, naime, podsećaju da je veliki čelični most projektovan u Ajfelovom birou, i sudeći po nekim istorijskim izvorima, imali bi mnogo povoda da se hvale Ajfelovim delom da „Bečkerečka ćuprija“, izgrađena 1904, odlukom Skupštine opštine iz novembra 1968. godine - nije uklonjena!
„Među mostovima u Vojvodini, ovaj veliki, čelični preko Begeja u Zrenjaninu, bio je najreprezentativniji i u likovnom pogledu najinventivniji, jer je imao ukrasne rozete, geometrijske ornamente i gotičke fijale, a, ipak, ostao u stilu secesije“, kaže, za Novosti, Svetlana Bakić, arhitekta Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Petrovaradinu.
„U vreme kada je izgrađena, 'Bečkerečka ćuprija', kako su ovaj most još nazivali, predstavljala je zatvoren čipkasto-transparentni 'kavez', karakterističan za čelične konstrukcije tog vremena. Počivao je na ozidanim stubovima obloženim kamenim tesanicima, postavljenim na obe obale Begeja.“
Oglas
Na mostu, nažalost, od izgradnje ništa nije rađeno. Niti je popravljan, niti je štićen od korozije, pa je polako propadao.
„Početkom novembra 1968. godine, SO Zrenjanin odlučuje da sruši most 'ne pridržavajući se zaključaka i zajedničkih razgovora, prenebregavajući predloge i sugestije Zavoda' i netom doneto rešenje o zaštiti jezgra grada. Čak i podnošenje krivične prijave protiv tadašnjeg predsednika opštine nije spaslo most“ podseća naša sagovornica.
Bečejci, pak, za Ajfela vezuju dva objekta u svom gradu: staru brodsku prevodnicu poznatiju kao „Šlajz“, i „Ajfelovu kuću“ na glavnom gradskom trgu.
„U našoj javnosti provlači se predanje da je projekat prevodnice rađen u ateljeu Gistava Ajfela. Pretpostavljamo da je ova 'legenda' nastala zbog sličnosti elemenata rešetkastih delova metalne konstrukcije glava prevodnice sa onim ugrađenim u Ajfelov toranj. Ovom mišljenju svakako su doprineli, osim na mađarskom, i na francuskom jeziku ispisani tekstovi na crtežima originalnog projekta. Francuski jezik je, međutim, u to vreme bio zvaničan jezik sporazumevanja u vodoprivredi. Arhivska istraživanja su utvrdila da je projekat prevodnice radio inženjer Albert Hajnc“, naglašava Bakićeva.
Ne samo što Bečejci veruju da je Aleksandar Gistav Ajfel živeo u njihovom gradu, nego su i brojne turističke agencije iz regiona u svoje programe poseta Bečeju uvrstile i obilazak Ajfelove kuće (na fotografiji iznad) na Pogači, to jest glavnom gradskom trgu.
„Istina je, međutim, da je ovo velelepno zdanje pripadalo porodici Apfel i da je podignuta između 1917. i 1922. godine. Pre nje tu se nalazila prizemna kuća u vlasništvu porodice Doroslovački. Verovatno je sličnost u prezimenima dovela do zablude najpre lokalno stanovništvo, a potom i druge ljude. Ovo verovanje, kao i ono o 'Šlajzu', ipak ostaje samo lokalni mit i, eventualno, želja da se Bečej stavi na svetsku mapu istorijskih, tehnoloških i kulturnih dobara“, kaže, za Novosti, Nemanja Karapandžić, istoričar, kustos Gradskog muzeja u Bečeju.
