Njujorški arhitekta Evan Douglis, posetio je Beograd u ulozi dizajnera pakovanja za limitirano ekskluzivno izdanje viskija Chivas 12. Iskoristio je ovaj rad kao uvod u priču: Skulpturalni projekat pod imenom Helioscope pretvorili smo u površinu omota... Zaista mislim da su ove interdisciplinarne saradnje veoma važne u XXI veku – različiti ljudi iz industrije i umetnosti sarađuju kako bi proizveli nešto što poseduje veliku moć...
Gospodin Douglis nam je zatim predstavio i svoja istraživanja na polju arhitektonskih oblika i novih koncepata građenja (pogledati sledeću stranu): – Rad u mom studiju je dobrim delom posvećen nekoj vrsti savremenog baroka – kako kombinovati konstrukciju i ornament u XXI veku, kako izraziti slikovnost, iskustvo kroz doživljaj i dodir, ali istovremeno postavlja pitanje mogu li nove površine i elementi građenja u XXI veku, i sama arhitektura, biti inteligentniji, naučno korisni za okruženje, održivi razvoj, mogu li poneti priče našeg vremena?
Build: Angažovani ste kao predavač u Pratt Institutu u Njujorku i želeo sam da Vam postavim nekoliko pitanja u vezi sa obrazovanjem mladih arhitekata. Dakle, po vašem mišljenju, šta je najvažnije za jednog studenta arhitekture, čemu treba posvetiti najviše pažnje, da li su to materijali, konstrukcije, teorija prostora ili...
E.D: Mislim da bi redosled prioriteta bio: kao prvo – da apsolutno budu potpuno posvećeni svom obrazovanju pošto je to dragoceni deo njihovog života. Drugo je, pre bilo kakve specijalizacije, zapravo jedno objedinjeno znanje, jer softveri omogućavaju rešavanje mnogih problema kojima smo nekad morali da posvetimo previše vremena. O softveru treba razmišljati kao o produžetku svoje ruke i kada imate ideju treba da budete sposobni da tu ideju pretvorite u prostor.
Oglas
Sledeće što da je izuzetno važno da nauče, bez obzira čime će se baviti u kasnijem životu, to je pitanje održivosti, što je ključna tema u današnjoj arhitekturi!
Build: To bi bilo moje naredno pitanje...
E.D: Naravno... Ne morate da budete naučnik ili inženjer – kreativni pojedinac bi trebalo da bude sposoban da pronađe kreativna rešenja, da oblikuje zgradu koja će u sebi venčati zgradu odgovornu prema okruženju i zgradu koja je vizuelno zanimljiva. Te stvari ne moraju se deliti. Ne morate da idete kod jednog arhitekte koji će projektovati reprezentativnu zgradu a zatim kod drugog koji će je prilagoditi lokalnim klimatskim uslovima. Moje studente učim da mogu da urade oba!
Pri tom, to ne znači da treba da budete podjednako obrazovani u svakom aspektu. Kad izađete iz škole vi ćete svejedno biti u prilici da radite sa inženjerima, izvođačima, tehničarima, dizajnerima tekstila, enterijera, nameštaja, i to će sve biti poslovi o kojima znate ponešto, osnovno, čak i više od toga, ali nećete u potpunosti biti snalažljivi u svemu tome – građenje zato i jeste proces koji čini saradnja. Ali dok su u školi, vođen etičkim principima, pokušavam da im sve ove grane posla održim na okupu kako ne bi upali u zamku verovanja da umetnost i nauka nisu jedna ista stvar. I to je lepota arhitekture, zar ne? Morate da razmišljate o osnovnom konceptu objekta, o tome kako će on stajati u prostoru, koje materijale možete koristiti, kako ih povezati u jednu celinu, kako će štedeti energiju, koliko bi to moglo da košta... Jer, kad sazrite i ostarite, tada se sve pretvara u pitanje ekonomije...
Build: U školi postoji mogućnost uključivanja studenata i u komercijalne projekte, sa onima koji žele usluge studenata...
E.D: Tako je, na arhitekturi imamo programe za četvrtu i petu godinu studija... mada, ne moraju da čekaju dotle. Omogućeno im je da rade i na nižim godinama studija, i to do 20 sati nedeljno. Na osnovu tog rada u biroima mi ih ocenjujemo i u školi. Mnogi nemaju novca za studiranje i neophodno im je da rade. Smatramo da je bolje da rade u manjim biroima, gde će studenti imati mnogo više prilika da uče, tako da imamo listu arhitekata iz Njujorka i okoline za koje smatramo da su izvrsni. Kao mladi svakako nećete biti u ulozi da samostalno vodite projekte, ali to je svakako veoma značajno iskustvo.
Build: Primetio sam još jednu zanimljivost u vezi sa tim... Neposredna saradnja studenata sa kompanijama, proizvođačima građevinskih materijala i opreme...
E.D: To su inicijative škole u vezi sa sponzorstvom (proizvođači osvetljenja, opreme za uređenje enterijera, Trespa obloge, Hitachi elektronika, itd). Nekada oni doniraju novac, nekada proizvode i materijale koje koristimo u radu: ispitujemo njihov dizajn, mogućnosti redizajniranja i sl.
Tako da se neretko dešava da studenti, kao pojedinci ili kao grupe, neki od dobijenih proizvoda reinterpretiraju na potpuno nov, kreativan način. Ponekad su ti projekti u velikoj meri eksperimentalni, ali ponekad se govori o sasvim pragmatičnom pristupu. Takav je bio slučaj sa Design Tex-om, kada smo istraživali njihove obloge. Student je došao do rešenja za koje je proizvođač bio toliko zainteresovan da je potpisao ugovor o intelektualnoj svojini. Sada se ta obloga proizvodi, i student dobija svoj procenat od svakog prodatog kvadrata, ali i škola svoj...
Za mene je veoma značajno da li (posle tri godine, šest studija koje prođete i naučite tek osnove arhitekture) može da postoji ta mogućnost: da ono što proizvođači nude na tržištu bude unapređeno od strane nekoga ko je mlad i, u nekim slučajevima, može imati svoju komercijalnu vrednost? Moj odgovor je – da! I to ne umanjuje integritet procesa obrazovanja, i same škole, naprotiv – to dodaje vrednost obrazovanju!
Želim da znam da moji studenti neće raditi ono što kompanije od njih traže da rade. Hoću da kompanije prihvate činjenicu da rade sa nekim ko je obučen u jednoj izvrsnoj grupi kreativnih ljudi, kolega studenata i nastavnika, i da, u određenim uslovima, možemo proizvesti nešto što može imati uticaj na njihovo poslovanje. U najlošijem scenariju, kada ne dođe do novog proizvoda, kompanija je načinila veliki doprinos akademskom društvu, zaradila poreske olakšice, i postala neka vrsta filantropa – dala je novac u dobre svrhe. Tako da su u svakom slučaju obe strane na dobitku.
Unapređivanje ovakvih saradnji me posebno zanima, jer... kada studentu date mogućnost da radi na nečemu od čega može imati potpunu, opipljivu korist – tada će zaista dati sve od sebe!
|
EVAN DOUGLIS – LIČNA KARTA „Za japanski restoran u Njujorku dizajnirali smo tipske obloge koje stvaraju utisak da se nešto pomalja iz vode i nestaje u njoj. Trenutno je u nastajanju nova kompanija koja će ih prodavati širom sveta kako bi arhitekte, enterijeristi i izvođači mogli da kupe i kažu: hoću ovo u žutoj, plavoj ili zelenoj boji. Tako da, ne samo da znamo kako da ih dizajniramo na računaru, već znamo da ih napravimo, i znamo koliko će koštati...“ „Muzej savremene umetnosti zamolio me je da dizajniram modularni zidni sistem XXI veka. Osnovna ideja Floralflex-a je zid koji se otvara i zatvara u zavisnosti od kretnja posmatrača. Ideje su za sada ispred dizajna, pa se govori samo o pregradi, ali može se razviti fasadni sistem sa konstruktivnom ulogom – pametna membrana koja može akumulirati energiju Sunca...“
„Urbanista iz Njujorka imao je na raspolaganju tri bloka čija je ukupna dužina veća od visine Empire State Building-a. Želeo je da zadrži postojeće objekte i doda hotel na površini koja bi pokrila sve zgrade. Zanimljiv izazov ovde jeste razmišljanje o okruženju, smanjenju efekta temperature koju objekat prima i odašilje, tako da prolaznici mogu da se osećaju prijatno tokom leta. U isto vreme tu je efekat teatra jer senke prozračne strukture na vrhu tokom celog dana prave nove slike u osnovi...“
|
