Moderna kuća od algi (Modern Seaweed House) se pridružuje redovima kuća izgrađenih od jestivih materijala, kao što je kuća Tourner autour du Ried izgrađena korišćenjem kukuruza. Smeštena na malom ostrvu Læso u Danskoj, kuća ima jednostavnu drvenu konstrukciju prekriveno sa izolacionim slojem od morske trave.
Danski arhitektonski biro Vandkunsten se udružio sa neprofitnom organizaciom Realdania Byg kako bi stvorio ovaj dom. „Ideja je bila da se ponovo uvede previđeni ili zanemareni organski materijal u modernu industrijsku tehnologiju u vremenu gde se nova nisko-ugljenična rešenja zahtevaju i postaju sve popularnija“, kaže Soren Nelsen iz biroa Vandkunsten. „Cilj je bio da se pokaže kako se prirodni resurs kao alge mogu integrisati u savremenu građevinsku praksu i u svakodnevnu upotrebu.“
Iako je ideja o korišćenju algi za izolovanje i zaštitu kuće neobična danas - iako se uskoro može pokazati kao popularna kako su istraživači sa nemačkog Fraunhofer instituta stvorili izolaciju od ovog materijala u izobilju - arhitekte iz biroa Vandkunsten nisu bili prvi koji su osmislili ovaj koncept.
Oglas
Kuće od morske trave su nekada bile uobičajen prizor na ostrvu Læso, i tokom 19. veka više stotina ovakvih kuća se moglo tamo videti. Danas je, međutim, samo oko dvadeset prvobitnih kuća od morske trave ostalo, služeći kao podsetnik na deo jedinstvene danske arhitektonske istorije.
„Kuće od morskih algi na ostrvu Læso predstavljaju fizičko svedočanstvo o kulturi i životu koji su karakterisali građevinsku tradiciju na ostrvu vekovima“, kaže Peter Cederfeld, direktor neprofitne organizacije Realdania Byg.
Važno je napomenuti da Moderna kuća od algi nije samo kopija tradicionalnih domova od algi već novi savremeni i održivi dom inspirisan ovom idejom. Dom površine 100 metara kvadratnih he izgrađen za dve porodice (osmoro stanara) i uključuje veliki centralni porodični boravak sa kuhinjom. Na oba kraja kuće nalazi se dodatni životni prostor koji poseduje podignuto potkrovlje za smeštaj dodatnih gostiju.
Izgrađena je od drvene konstrukcije i panela i popunjena sa morskim algama kao alternativa mineralnoj vuni. Krov i fasada su zatim obloženi sa jastucima napravljenim od pletene vune i punjeni sa morskom travom. Na krovu su ovi jastuci debeli i meki, dok su na fasadi mali i tvrdi, nalik cigli. Osim toga, kosi plafon je takođe prekriven sa panelima punjeni morskom travom i presvučeni lanenom tkaninom.
„Akcenat na korišćenju morskih algi kao materijala, zajedno sa drvenom konstrukcijom, može spusti nivo emisije ugljen-dioksida na veoma nizak nivo“, kaže Nilsen. „Energija koja se koristi za funkcionisanje je veoma niska u ovoj kući zbog pasivnih mera kao što su velika debljina izolacije, hermetički zatvoreni građevinski sklop, sistem rekuperacije toplote, toplotna pumpa i niskoenergetski prozori. Kuća postiže najstožije standarde za nisko-energetske objekte u Danskoj sa očekivanom potrošnjom od 20KWh godišnje po kvadratnom metru.
Uprkos tome što je izgarđena sa velikom količinom morske trave, očekuje se da će kuća imati isti vek trajanja kao i svaki drugi konvencijalno izgrađeni objekat. Takođe je bitno napomenuti da ne postoji posebno održavanje koje je potrebno primenjivati kao posledica korišćenja komponenti od morskih algi.
„Materijal od morskih algi je veoma robustan, pošto ne truli, ne buđa se i ne privlači štetočine“, kaže Nilsen. „Međutim, očekujemo da će biljke i ptice nastanjivati krov kako tokom vremena on počinje da propada. Kako bi se obezbedio tehnički kvalitet krova, postavljen je gust sloj krovnih oblogi ispod sloja materijala od morske trave.“
Nilsenov lični omiljeni aspekt doma jeste spoljašnja obloga koja najviše eksplicitno prikazuje alge. „Postoji toplota i osećaj predindustrijskog čovečanstva u krznenom i nepreciznom okviru elemenata objekta, koji su paradoksalno proizvedeni u industrijskom procesu“, kaže Nilson.
Da biste izgradili Modernu kuću od morskih algi morate izdvojiti „sitnicu“ od 268.000 evra, međutim, arhitekte predviđaju da sličan dom može biti izgrađen za deset odsto manje na kopnu.
