Istraživanje solarne energije je bitna stvar. Naučnici su u potrazi za novim načinima poboljšanja efikasnosti fotonaponskih sistema kroz razvoj novih tehnologija - od džinovskih solarnih koncentracionih mreža do satelita koji prebacuju energiju nazad na zemlju. Sada su istraživači sa Univerziteta u Stenfordu razvili ono što oni zovu najtanji, najefikasniji fotonaponski faver ikada. Umesto da povećaju veličinu solarnih mreža, istraživači su stvorili solarne vafere sa strukturu nano veličine koja je 1.000 puta tanja od bilo kog dostupnog apsorbera solarnih ćelija.
Prema istraživačima, tankslojni solarni vaferi su samo 1,6 nanometara tanki, što štedi materijal potreban za proizvodnju ćelije i čini ih lakšim. U isto vreme, sve ovo je urađeno bez smanjenja sposobnosti solarnih ćelija da apsorbuju vidljivu svetlost. Ove manje fotonaponske ćelije u stvari zaista mogu da apsorbuju delove vidljivog spektra svetlosti sa neverovatnom efikasnošću.
„Prekriveni vaferi apsorbuju 99 odsto crvenkasto-narandžaste svetlosti“, kaže Karl Haglund (Carl Hagglund), postdoktorski stipendista na Fakultetu za hemijsko inženjerstvo i vodeći autor studije. „Takođe smo postigli apsorpciju svetlosti od 93% u samim zlatnim nanodotima.“
Naučnici sa Stanforda su postigli ove rekordne rezultate ugrađivanjem svojim solarnih vafela sa trilionima zlatnih okruglih čestica nano veličina. Svaki zlatni nanodot vafer je manji od veličine otiska prsta i sadrži oko 520 milijardi nanodota po kvadratnom inču. Sami nanodoti su dimenzija oko 14 nanometara visine i 17 nanometara širine.
Sledeći korak za tim je da demonstriraju da ova tehnologija može da se koristi u stvarnim solarnim ćelijama. U tom cilju, istraživači su tražili inspiraciju u građevinskim strukturama koristeći ultratanke poluprovodne materijala koji mogu da aposrbuju svetlost. Konačni i krajnji cilj, međutim, jeste da se razviju bolje solarne ćelije koje mogu da apsorbuju većinu količinu svetlosti sa najmanje moguće materijala.
