Vodorazredivi lakovi predstavljaju grupu ekoloških premaza, koji sadrže minimalne količine organskih rastvarača, ne poseduju otrovne i samozapaljive materije.
Prednosti vodenih premaza su: znatno veća trajnost u spoljašnjim uslovima, smanjena emisija rastvarača, veće zadržavanje nivoa sjaja, film vremenom ne menja boju (ne žuti), ujednačenost boje je znatno veća, ima izuzetnu elastičnost, nisu podložni odlepljivanju filma od podloge, nisu zapaljivi, popravke na završenim površinama su znatno lakše i oprema se pere vodom.
Lakovi za spoljašnu upotrebu koji se razređuju vodom predstavljaju vodenu disperziju akrilnih smola, koje kada se nanesu na drvo stvaraju film u dve faze:
- Prva faza je isparavanje vode iz filma
- Druga je mehanička fuzija čestica smole u disperziji
Brušenje i priprema stolarije
Brušenje drveta pre nanošenja impregnanta treba izvršiti brusnim papirom granulacije 150-180. Kada se na drvo nanesu premazi koji u sebi imaju vode, oni mogu prouzrokovati podizanje vlakana. Najlakši način da se otkloni ovaj problem je da se između dve faze brušenja drvo navlaži mlakom vodom, osuši i obrusi. Brušenje se vrši papirom od aluminijum-cink-stearata i nije poželjno brusiti čeličnom vunom.
Temeljni lak se brusi granulacijom 240-320, 24 h posle nanošenja, a u zagrejanim prostorijama i na temperaturama višim od 25°C i nakon 6-8 h.
Nanošenje vodenog laka
Vodeni lak moguće je nanositi standardnom opremom (gravitacionim pištoljem), pištoljem sa nadpritiskom ili membranskom pumpom. Optimalni otvor dizne je 2 do 2,5 mm, pritisak je 3 do 4,5 bara. Kod nadpritiska dizna je od 1,3 do 1,8 mm, pritisak u posudi sa lakom je 2 do 3 bara.
Kod većeg obima proizvodnje preporučuje se airless pumpa. Pritisak u airless pumpi je od 100 do 160 bara, a otvor dizne je 11 do 18. Poželjno je da pumpa poseduje predgrejače i temperatura laka ne bi trebalo da bude viša od 35°C.
Vodeni lakovi za spoljašnju upotrebu se nanose u debelom filmu (do 300 μm) pa je potrebno da sve ivice budu zaobljene (radijus R3 ili konus 3 mm) da bi se dobio ravnomeran nanos laka.
Greške i problemi prilikom rada sa vodorazredivim premazima
Većina proizvođača vodenih lako-va preporučuje toniranje bezbojnog završnog laka, jer paste u sebi sadrže transparentne okside gvožđa koji su UV stabilni. Površine koje su lakirane pigmentiranim završnim lakovima ne menjaju boju i duže traju.
U slučaju pojavljivanja belih fleka na lakiranoj površini lak ne treba dirati. Kada se spoljašnji uslovi poboljšaju vlaga iz filma ispari i lak postaje transparentan. Ova pojava se može znatno umanjiti ako su uslovi za nanošenje laka optimalni (temperatura, vlažnost u prostoriju, debljina nanosa i drugo).
Prilikom korišćenja vodenih lakova na drvetu koje ima puno tanina (hrast, jasen, meranti…) vodeni lakovi često apsorbuju ove materije iz drveta, menjaju mu boju i utiču na kvalitet i trajnost lakirane površine. Kod ovih vrsta drveta obavezno je naneti bezbojni temeljni lak preko impregnanta.
Četinari sadrže velike količine smola (bor, ariš, smrča…) koje vremenom izlaze na površinu drveta. Na tim mestima se pojavljuju fleke koje nemaju uticaja na kvalitet nanetog laka.
Vodeni lakovi zru nekoliko meseci i za to vreme mogu da apsorbuju vlagu iz vazduha, zbog toga je moguće da lakirana površina ostaje zamagljena i beličasta.
Nije poželjno da se vodeni lak nanosi na temperaturama nižim od 15°C i kada je vlažnost vazduha veća od 70%.
U zimskim mesecima poželjno je da se lak pre nanošenja zagreje na temperaturu od 25 do 35°C i da se razređuje mlakom vodom.
Vodene lakove ne treba mućkati, već samo mešati jer se u tom slučaju pojavljuju mehuri na lakiranoj površini. Mehuri se mogu pojaviti i ako sveže lakirane elemente izložimo direktnoj sunčevoj svetlosti.
Bobice, mehurići na filmu, bele fleke i drugo, mogu se javiti kada se koristi neadekvatna oprema.
Poželjno je da korisnici testiraju lakove na maloj i neupadljivoj površini drveta pre aplikacije na celu površinu.
Čuvanje vodenih lakova
Vodeni lakovi i impregnanti se čuvaju na temperaturi višoj od 5°C i nižoj od 35°C. Poželjno je da posude sa lakovima budu podignute sa betonske podloge (na paletama) i da su zatvorene.
Kada se otvori originalno pakovanje sa vodenim premazom lak i impregnant su izloženi spoljnjem uticaju i postaju pogodni za razvoj gljivica i bakterija. Pojava promene boje (zamućenje), mirisa i viskoziteta siguran je znak da je lak zaražen i neupotrebljiv. Ova pojava se može smanjiti držanjem laka na nižim temperaturama 5 do 10°C, a moguće je i u lak i impregnant staviti fungicide i baktericide koje preporučuje proizvođač laka.
Održavanje drveta lakiranog vodorazredivim premazima
Stolarija se očisti blagim rastvorom PH neutralnog tečnog deterdženta, na koji se posle sušenja nanosi sredstvo za zaštitu od vode i UV zraka. Sredstvo za zaštitu se najčešće izrađuje od neutralnih silikona ili neoprenskih zaptivača (zbog svoje vodoodbojnosti). Stolarija se čisti i štiti 1 do 2 puta godišnje.
Zaštitu drvenarije ne bi trebalo vršiti na temperaturama nižim od 15°C i u vreme direktne izloženosti sunčevoj svetlosti.