Svetlucavi materijali kontrolišu protok toplotnog zračenja, ali postoji mnogo dezinformacija o ovim sistemima.
Standardne izolacije kao što su vuna (mineralna, staklena ili kamena), izolacione ploče (stiropor, stirodur, pluta...) i izolaciona pena funkcionišu primarno tako što usporavaju dva od tri načina prenosa toplote: provođenje i strujanje. Zračeće barijere i reflektujuće izolacije funkcionišu tako što smanjuju treći tip prenosa toplote: zračenje. I to oni i rade, ali postoji mnogo dezinformacija o ovim sistemima.
Toplota zrači iz svih predmeta putem elektromagnetnih talasa, sa neto rezultatom da topliji objekti, kao sunce, zagrevaju hladnije objekte. Reflektujući i materijali sa niskom emisijom kao što su aluminijumske folije mogu da se koriste kao zračeće barijere koje kontrolišu bilo dobitak ili gubitak toplote.
Tanki reflektujući proizvodi (TRP) mogu se već nekoliko godina naći na tržištu i često se nazivaju „tanki izolatori“. Njihov sastav relativno je jednostavan: materijal (organsko ili biljno vlakno, sintetička pena, vazdušni mehuri) obložen je termoreflektujućim slojevima koji umanjuju razmenu zračenja smanjivanjem emitovanja sa jedne od dve strane. Debljina TRP, koja se kreće između 5 i 30mm, dozvoljava njihovu upotrebu za izolaciju vertikalnih zidova, krovova ili kao ter-papira.
Oglas
Ključna karakteristika je da oni moraju da budu postavljeni uz vazdušni prostor kako bi funkcionisali, jer se zračenje kreće kroz prostor. Zračeća barijera usendvičena između dve čvrste površine će samo sprovesti toplotu.
Zračeće barijere su često postavljane u tavanima kako bi održale te prostore hladnijim. Sloj reflektujuće folije može biti smešten na donju stranu rogova ili krovnih rešetki, ili se reflektujuće obloge mogu postaviti tako da su reflektujuće površine okrenuta ka negrejanom tavanu.
Zbog činjenice da oni funkcionišu tako što reflektuju zračenje i smanjuju emisiju zračenja, nema velike razlike da li je površina okrenuta ka gore ili dole, sve dok se ona suočava sa vazdušnim prostorom. Međutim, prašina smanjuje njegovu efikasnost, pa je reflektujuća površina okrenuta nadole praktičnija.
Kod zidnih sklopova, posvećena zračeća barijera ili izolacija sa folijom će donekle poboljšati performanse sve dok je lice folije okrenuto ka vazdušnom prostoru. Reflektujuća „bubble-pack“ izolacija (izolacija sa mehurićima vazduha) može da postigne veću korist od jednog sloja reflektujuće izolacije zato što pruža dodatni vazdušni prostor, a ponekad čak i dva vazdušna prostora (sa dvostrukim slojem), a sjajna površina unutar mehurića će ostati čista.
Ovo će doneti neke energetske koristi kod vertikalnih i horizonatalnih primena; koliko tačno zavisi delom od toga da li će se vazduh u susednom prostoru uslojavati ili formirati konvektivne petlje.
Proizvođači zračećih barijera su poznati po preuveličavanju koristi njihovih proizvoda. Oglasi koji se odnose na boje sa koeficijentom toplotne provodljivosti od R-19 ili one sa krilaticama „testirane od strane NASA-e“, definitivno izazivaju zabrinutost.
Pošto je u svemiru vakuum, provođenje i strujanje imaju malo efekta, pa je gubitak toplote uglavnom zbog zračećeg transfera, i zračeće barijere su potrebne za upravljanje gubitkom toplote. Takođe, temperaturne razlike na zidovima Međunarodne svemirske stanice mogu biti i po nekoliko stotina stepeni - što je mnogo veće od onoga što mi doživljavamo. U svemiru, reflektujući keramički premaz može zaista pružiti koeficijent toplotne provodljivosti od R-20 ili više. Ali, to je nebitno ovde na Zemlji.
Tvrdnje o povraćaju investicije su takođe preuveličane. Ako imate kuću sa izolacijom od R-2, zračeće barijere ili reflektujuća izolacija može imati veliku korist. Ali sa razumnom količinom izolacije u krovnom sistemu (recimo R-30 ili R-40), korist od zračećeg ili reflektujućeg sloja će biti veoma mala. Što je bolje izolovan krov, manja je korist od zračećih barijera ili reflektujućih izolacija.
