Da li je ovo jedna od najboljih svetskih poslovnih zgrada? Predstavljamo vam nove kancelarije norveške naftne i gasne kompanije Statoil, izgrađene u Fonebuu u blizini Osla u Norveškoj. Zgrada je hvaljena i pre njenog završetka na kraju 2012. godine. U 2009. godini je izdvojena kao Budući projekat godine na Festivalu svetske arhitekture.
Prošle godine je primila nagradu za Najbolju poslovnu zgradu WAN-a, a nedavno je nominovana u kategoriji Najboljeg kancelarijske zgrade na sajmu nekretnina MIPIM u Kanu (gde je pobeđena od strane zgrade The Squaire iz Frankfurta). Dakle, šta je tako značajno u ovom projektu?
Umesto projektovanja jedne mase, norveški arhitektonski biro A-Lab zamislio je kancelariju sastavljenu od pet aluminijumski obloženih prizmi, raspoređenih horizontalno u skoro haotičnom maniru. Ovo možda nije najefikasnije korišćenje prostora, ali s obzirom da je smešten blizu Oslofjorda, nije da je nedostatak prostora problem.
Ovaj aranžman sa sobom nosi određene inherentne prednosti. Prvo, svaki od pet blokova ima jedinstvenu orijentaciju i pogled. A prostor između pet blokova stvara atrijum koji je pokriven sa talasastim staklenim krovom u obliku propelera. U skladu sa popularnom teorijom menadžmenta, zgrada je projektovana tako da se zaposleni kreću preko atrijuma kada dolaze i odlaze, negovajući na taj način slučajne susrete za koje nam je rečeno da kultivišu inovacije.
Možda bitnije jeste činjenica da je to zaista lep atrijum, sa upečatljivim aluminijumskim stepenišnim tornjem u samom centru. Stepenište, koje se zavija oko centralnog kvadratnog jezgra, se grana na poseban način i, uvija se kao nešto što bi možda M. C. Ešer mogao da iskonstruiše.
Biro A-Lab izveštava da su U vrednosti (stope prenosa toplote) 0,8W/m2K za prozore, 0,18W/m2K za ostatak fasade, i 0,8W/m2K za krov. Cifra za krov je visoka - negativni nusprodukt postavljanja atrijuma, ali se on može nadomestiti preko drugih prednosti, kao što je povećanje obima prirodne ventilacije.
Ali, sve se na kraju svodi na energetsku potrošnju zgrade, za koju biro A-Lab predviđa da će biti 103kWh po kvadratnom metru godišnje, što je opisano kao „neuobičajeno nisko“. Pod uslovom da je uračunata struja i grejanje (koje se isporučuje iz gradske toplane), to jeste niska potrošnja i ona spada pod zahteve Passivhaus standarda od 120kWh po kvadratnom metru godišnje.
Što se tiče samih kancelarija, sedište kompanije Statoil je verovatno odlično. Ali, ono što nedostaje iz novinskih fotografija koje smo videli jeste prikaz samih kancelarijskih prostora. Ne možemo suditi o nekom kancelarijskom prostoru sve dok nismo u njemu radili... ili bar videli neke fotografije. Ali bi zaista bilo čudno ako apstarktne spiralne stepenice vode u suvoparne kancelarijske prostore. To je malo verovatno.
