U doba prve energetske krize u Americi, tačnije 1984. godine, mladi naučnik Amori Lovins je na Stenovitim planinama u Koloradu sagradio kuću zasnovanu na tada radikalnim idejama. Ideja vodilja bila mu je da bi država mogla da uštedi puno energije i novca kombinovanjem zdravog razuma i nekonvencionalnih tehnologija. U pogledu energetske efikasnosti, Lovins je puno postigao i mnoge njegove inovacije su sada svakodnevna pojava u održivoj gradnji.
Ovu kuću površine 372m2, čija jedna polovina podseća na pećinu, a druga na svemirski brod, Lovins je uz pomoć supruge sagradio 1984. godine. Projektovana je tako da maksimalno iskoristi tehnologije za upotrebu obnovljivih izvora energije dostupne u to vreme i bude izuzetno energetski efikasna. 2009. godine je završeno renoviranje kuće. Lovins se nada da će ovim projektom uspeti da pokaže koliko je polje energetske efikasnosti uznapredovalo, a u isto vreme da da kritiku na to koliko je veliki jaz između onog što je tehnološki moguće i onog što društvo smatra prihvatljivim i za šta je spremno da plati.
Za izgradnju cele kuće je 1984. godine potrošeno 500.000 dolara, a u tu cenu je uključena kupovina zemljišta i izrada nameštaja. U to vreme se za istu sumu novca mogla kupiti vila u luksuznim delovima Amerike. Sistemi za energetsku efikasnost i efikasnu potrošnju vode koštali su dodatnih 6.000 dolara, ali se ta investicija već nakon 10 meseci isplatila.
Oglas
Za izradu zidova korišćene su ploče kamena peščara koje su uzete i prevezene sa brda koje se nalazi u neposrednoj blizini placa. Ovi zidovi imaju efektivnu R-vrednost 40 (~0.056 k), što je skoro duplo viša vrednost od zidova koji se izrađuju od konvencionalnih materijala. Severna strana kuće je delimično ukopana u zemlju, pa se za njenu izradu koristio armirani beton. Krov kuće ima R-vrednost oko 80.
Na niži, glavni deo krova postavljena su dva fotonaponska sistema, svaki sa po pet panela ukupne snage 2kW. Oni imaju opciju za podizanje i spuštanje kako bi pod što boljim uglom primili što više sunčeve energije. Njihovom godišnjom proizvodnjom zadovoljava se trećina potreba domaćinstva za električnom energijom. Savremeni fotonaponski paneli uspevaju da proizvedu mnogo više električne energije, a i dizajn se promenio, pa u poređenju sa fotonaponskim sistemom koji se nalazi na ovoj kući, vidi se koliko je tehnologija napredovala. Tokom renoviranja 2009. godine, na istočni deo krova je ugrađen dodatni fotonaponski sistem snage 6kW.
Za zagrevanje vode koriste se solarni kolektori koji su na severni deo krova instalirani kada je kuća sazidana 1984. godine. Ovi paneli su samo deo sistema koji zagreva vodu za kućnu upotrebu.
Kako sistem funkcioniše? Voda se prvo zagreva na temperaturu 19-40oC dok prolazi krov cevi u betonskom luku koji se nalaze iznad staklenika. Zatim solarne ploče zagrevaju niže slojeve vode koja se skladišti u rezervoaru kapaciteta 500 galona. Kada se u kupatilu odvrne slavina, voda koja se prethodno zagrejala u cevima u betonskom luku iznad staklenika, prolazi kroz bakarne cevi uronjene u rezervoar, i na taj način temperatura vode raste. Ovaj sekundarni grejač podiže temperaturu vode na 60oC.
Ulazni deo kuće funkcioniše kao vazdušna komora ne dozvoljavajući hladnom zimskom vazduhu da uđe u unutrašnjost. Drvena vrata sa dvostrukim zastakljenjem i prozori ispunjeni gasom se nalaze po celoj kući i dodatno doprinose izolaciji objekta.
LED rasveta je prisutna u celoj kući, pa se na tom polju štedi 10-13 puta više električne energije. Mnogi kuhinjski uređaji takođe štede energiju. Iznad šporeta se nalazi razmenjivač toplote koji radi na principu vazduh-vazduh, tj. topao vazduh koji se odvodi iz kuhinje zagreva hladan vazduh koji se uvodi, i na taj način se štedi energija. Do renovaranja se koristio šporet na butan bocu, ali je 2009. zamenjen energetski efikasnim električnim šporetom koji troši do 60% manje energije od klasičnog. Frižideri u ovoj kući troše samo 15% električne energije u odnosu na standardne frižidere.
Većina kućnih uređaja, od veš mašine, mašine za pranje posuđa, mašine za sušenje veša, usisivača pa do pegle imaju EnergyStar sertifikat, što znači da im je potrošnja električne energije izuzetno niska.
Možda najlepši deo ove fenomenalne kuće jeste staklenik površine 84m2. Pored toga što je prostor za gajenje biljaka i relaksaciju, predstavlja i „kućnu peć“. Potpuno je uokviren staklom, pa upija puno sunčeve toplote. Kada se na to dodaju sva rasveta, električni uređaji i svi ostali prozori, dobija se sasvim dovoljno toplotne energije da kuća bude topla i kada je napolju veoma hladno. Dakle, princip kojim se unutrašnjost kuće zagreva je pasivno-solarni.
Zbog velike termalne mase ove kuće, toplota se može skladišti mesecima, ne samo danima, a skladišti se u zidovima, podovima, vodi. Jedan deo kuće je potpuno ukopan u zemlju, a zemlja ima odlične termoizolacione sposobnosti i veliku toplotnu inerciju, pa dodatno doprinosi zagrevanju. Toplota „sakupljena“ u septembru se može iskoristiti u decembru. Za svaki slučaj i za izuzetno hladna zimska jutra, u kući se nalaze dve peći na drva, a vlasnici se nadaju da više neće biti potrebe da ih koriste i da će ih ukloniti.
Masivni betonski luk iznad staklenika je projektovao inženjer za izgradnju mostova. Ovaj luk ima brojne funkcije, a najbitnija je da se kroz njega distribuira solarna energija u kuću. Otvori za vazduh na vrhu staklenika, kao i brojni prozori, obezbeđuju prirodnu ventilaciju.
U stakleniku se gaje banane, papaje, i mnoge druge biljke koje apsorbuju ugljen-dioksid iz vazduha, i obezbeđuju potrebnu vlažnost vazduha unutar kuće. Napravljen je čak i mali vodopad u kome žive šarani, somovi, kornjače i žabe. Ukućani kažu da, pošto je kuća toliko dobro zvučno izolovana, ne čuju spoljašnje zvukove, pa se u kući mogu čuti i najtiši zvuci. Baš zbog toga su napravili ovaj vodopad.
Nakon skoro tri decenije, ova kuća je i dalje jedna od energetski najefikasnijih. Mnogi od osnovnih arhitektonskih principa koji su primenjivani na njenoj izgradnji su sada postali standardi u zelenoj gradnji, a većina tehnologija je dostupnija nego što je tada bila.
