Od prvih piramida do današnjih zamršenih zdanja, arhitektura i matematika su neraskidivo povezani. Suštinski je nemoguće razumeti arhitektonsko delo bez razumevanja matematike koja stoji iza njega. Korišćenjem matematike možemo pokušati da razumemo estetiku arhitekture daleko više od jednostavnog merenja. Aspekti kao što su proporcija i simetrija se mogu objasniti kroz matematički jezik. Današnji arhitekti mogu stvoriti revolucionarne forme kroz složenu matematiku i modernu tehnologiju.
Iako svi znamo da arhitektura ne može da postoji bez upotrebe matematike, retko uzimamo u obzir kompleksnost i apstraktne matematičke jednačine koje igraju ulogu u nekim od najpoznatijim svetskim jedinstvenim građevinama.
Jedan od najznačajnijih primera jeste ikonična Sidnejska opera. Za razliku od bilo čega u to vreme, maštovitom projektu danskog arhitekte Jorna Utsona bilo je potrebno šest godina istraživanja u potrazi za izvodljivoj kombinaciji matematike, materijala i građevinskih metoda kako bi uopšte počeo da se gradi.
Neko bi mogao da pretpostavi da bi arhitekta mogao da smisli kako da napravi krov koji liči na otvorena jedra za manje od šest godina, ali je ipak bilo potrebno toliko vremena da Utson dođe do izvodljive formule koja bi iznjedrila formu koja je zamišljena.
Oglas
Veličini i složenosti krovnog dizajna bio je potreban matematički model kako bi uspešno pokrio sve funkcionalne aspekte strukture. Poput mnogih nekonvecijalnih projektanata današnjice, Utson je rekao: „Ne zanima me koliko košta, ne zanima me koliko skandal izaziva, ne zanima me koliko je vremena potrebno, ali to je ono što ja želim.“
Sferna rešenja zakrivljenih trouglova na sferi je bio geometrijski model na kome je krov konačno zasnovan. Zbog vremena koje je bilo potrebno da se pronađe način, plus budžetska prekoračenja i građevinska kašnjenja, operska kuća je završena 16 godina nakon što je Utson bio angažovan da je projektuje.
Značajne zgrade širom sveta su modelovane prema genijalnim matematičkim dizajnima. Neki od važnih primera su londonski neboder 30 St Mary Axe (poznat kao Gerkin ili krastavac) arhitekte Normana Fostera, Cube Village (Selo od kocki) u holandskom gradu Roterdamu, katedrala Sagrada Familija neponovljivog Antonija Gaudija i Endesa paviljon u Barseloni. Sve ove zgrade pokazuju nagoveštaje matematičkog genija.
Selo od kocki u Roterdamu, projektovano od strane holandskog arhitekte Pijeta Bloma (Piet Blom), nalazi se na vrhu pešačkog mosta. Svaka fasada od tri podeljena nivoa ima prozore koje ih čine odvojenim strukturama, izgrađene korišćenjem detaljne matematičke formule koja je bila potrebna da se stvori ovaj specifičan dizajn.
Endesa paviljon je zasnovan na solarnoj inklinaciji i koristi matematičke algoritme za promenu geometrije zgrade. Algoritam je korišćen za planiranje optimalne forme za lokaciju zgrade i najboljog oblika kako bi se povećalo iskorišćenje prirodnog svetla. Genijalne matematičke formule su korišćene za proučavanje kretanja sunca kako bi se pronašla primarna pozicija.
Gaudijevu katderalu Sagrada Familija karakterišu hiperboličke paraboloidne strukture koje se prožimaju celim objektom. Mnogo više od prostog merenja i proračuna, Magični trg katedrale ima raspored brojeva koji je jednak 33 u svakoj koloni, redu i dijagonali.
Mi nikada ne smemo potceniti sposobnost i ulogu koje razvijene matematičke formule i jednačine imaju u zgradama kojima se divimo. Apstraktna i zamršena matematika je korišćenja u nekoliko ikoničnih zgrada i sve više se koristi od strane arhitekata kako bi stvorili neke od današnjih modernih zgrada.
Moramo uzeti u obzir da je pre bilo praznina u informacijama o povezanosti arhitekture i moderne matematike. Kako se polje matematike razvija i menja, tako se i arhitektura sa njom menja i razvija. Moderni arhiteti koji su upućeni u savremenu matematiku sada imaju sposobnost, ili se bar nadamo, da pronađu rešenje problema lakše i da svoje zamisli ovaplode.
Tradicionalna arhitektura uočljivo koristi primenu „broja“ koji je donekle nestao u dubinama savremenog softvera koji mogu dovesti do praznine u jeziku arhitekture. Knjiga Džejn i Marka Burija (Jane, Mark Burry), nazvana „Nova matematika arhitekture“ (The New Mathematics of Architecture) pokušava da prepiše jezik i ponovo izmisli brojeve koje se skrivaju iza složenih softvera.
Instant spoznaja matematičkog čarobnjaštva u glavi arhitekte može dovesti do rezultata tekućeg problema, ili više racionalnijeg i logičnijeg načina da projektuje strukturu. Ali ponekad su toliko kompleksni da može potrajati godinama da se prevaziđu, kao što je to bio slučaj sa Utsonovim projektom. Možda će malo dubljim bavljenjem i razumevanjem matematike arhitekte sebe poštedeti frustracija.
Profesor dizajna i proračuna sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA - University of California, Los Angeles), Lajonel Marč (Lionel March), je rekao: „Interfejs između matematike i arhitekture je od vitalnog značaja za budućnost arhitektonskog dijalekta.“
