Kenijska vlada namerava da potroši 14,5 milijardi američkih dolara na stvaranje Konza Tehnološkog grada ili „Silikonske savane“, za koji se kenijski predsednik Mvai Kibaki nada da će postati afrički pandan Silikonskoj dolini. Ambiciozni projekat će obuhvatati izgradnju potpuno novog grada na 20 kvadratnih kilometara na površini koja je trenutno prirodna savana, 70 kilometara jugoistočno od glavnog grada Kenije, Najrobija.
Trenutno, projekat predstavlja kompaktni grad sa jasnim polukružnim otiskom unutar trijangularne oblasti savane. Iako je projekat nesumljivo ambiciozan, područje je po površini samo osadmeseti deo veličine urbane konrubacije Londona, i možda bi bilo preciznije opisati ga kao naselje, barem u pogledu obima.
Mreža puteva će se prostirati radijalno od centra predloženog kruga, dok će se Centralna poslovna oblast (zajedno sa okružnom bolnicom) nalaziti u središtu razvoja. Nekih 35.000 domova će biti raštrkano po celom gradu, dok će naučni park i dva tehnološka parka biti stvorena na severnom i južnom delu grada. Tu će postojati veći broj zelenih površina, uključujući koridore duž zaštićenih sezonskih reka koje se već nalaze na lokaciji. Škole, univerziteti, kongresni centri, hoteli, džamije i crkve su takođe planirane.
Oglas
Državna železnička kompanija Kenije namerava da poveže Konza grad sa novom železničkom mrežom između Mombase i Malabe, sa navodnom projektovanom prosečnom brzinom vozova od 180 kilometara na čas.
Izgradnja će se odvijati u četiri faze, što znači da će Konza biti naseljivan postupno. Prva faza, koja je sada u toku, jeste najznačajnija faza i predviđeno je da traje do 2017. godine, do kada se očekuje da će funckionalne potrepštine grada biti izgrađene.
Što se tiče uticaja na životnu sredinu, na internet portalu projekta se navodi da će Konza grad izazvati „gubitak prirodnih staništa i pašnjaka, kao i raseljavanje i uznemiravanje divljih životinja koje se trenutno nalaze na toj lokaciji“. Predviđa se da će ovom izgradnjom najviše biti pogođeni gnuovi, antilope i zebre.
Tampon zona od dva kilometara, površine 6,2 kilometara kvadratnih, je planirana i predstavljaće takozvani Koridor za divlje životinje koji će za cilj imati da minimizira negativne efekte. Mada se na internet sajtu sa vrlo čudnom iskrenošću priznaje da je prioritet „razvoj iznad očuvanja biodiverziteta“.
Ispunjavanje procenjene gradske potražnje za vodom od 100 miliona litara dnevno neće biti jednostvano. Projekat centara za proizvodnju vode koji su trenutno u izgradnji su preprojektovani tako da zadovolje i potrebe Konza grada, koji će zahtevati 60 kilometara cevovoda, dok će jedan deo cevovoda zahtevati pumpanje preko Kilungu brda. Oko dva miliona litara vode će biti obezbeđeno od strane lokalnih bunara koje su trenutno u izgradnji.
Očekuje se da će završeni celokupni grad imati maksimalnu potražnju za energijom od 675 MVA (dakle, najmanje 675 MW) u trenutku. Iako se na sajtu projekta grada ne pominje izgradnja novih elektrana, sugeriše se da bi novi grad mogao da se napaja preko planirane visokonaponske mreže između Mombase i Najrobija.
Tvrdi se da će grad imati komunikacionu infrastrukturu svetske klase, zahvaljujući u velikoj meri Istočno afričkom morskom sistemu (TEAMS - The East African Marine System), podvodnom optičkom kablu koga je postavila kenijska vlada, i troje drugim međunarodnim optičkim vezama.
Neki su doveli u pitanje ekonomsku mudrost projekta, što nije iznenađujuće. Citirajući konzervativnije prognoze ukupnih troškova od 8,5 milijardi dolara, koji su se pojavili na internet sajtu Konza projekta 2011. godine, ugledni poslovni dnevnik „Business Daily Africa“ tvrdi da čak i ako projekat ispuni svoj cilj stvaranja 200.000 radnih mesta u narednih 20 godina, investicija po poslu će biti viša od 20 puta prosečne godišnje plate u Keniji.
