Ozelenjavanje površina ispred poslovnih i javnih objekata predstavlja veliki izazov i zahteva posebnu pažnju projektanta jer dopunjuje arhitekturu samog objekta u skladu sa njegovom namenom.
Dodatno, ovaj tip zelenila ulazi u sklop sistema zelenih površina samog gradskog jezgra, i kao takav utiče na njegovu celovitost, funkcionalnost i estetiku.
Zelene površine ispred javnih objekata
Karakter ovakvih zelenih površina proističe uglavnom iz njihovog položaja i uloge – upotpunjavanje arhitekture javnog objekta i isticanje njegovog značaja i monumentalnosti.
Najčešće se radi o zelenilu koje ne služi javnom korišćenju u uobičajenom smislu (bez klupa, sporednih staza, platoa...) ali estetski efekat ovakvog zelenila je nesumnjiv, čak i onda kada nema mogućnosti da se u njega zađe. Stoga ove površine predstavljaju ukras pojedinih delova grada, a neretko imaju i veći značaj u ukupnom sistemu gradskog zelenila čineći jedinstvenu celinu sa uličnim drvoredima i parkovskim površinama.
Nekada se radi o sasvim maloj površini, čija se svrha prevashodno odnosi na ulepšavanje ulaza u objekat i isticanje njegove arhitekture. Zato koristimo dekorativne vrste drveća, žbunja i cveća, koje treba postaviti tako da se međusobno ne zaklanjaju. Najniže biljke sade se pored same ulice, najbliže prolaznicima, a visoke biljke (drveće) uz samu zgradu, odnosno duž glavne staze koja vodi do ulaza.
Treba voditi računa da li će krošnje u potpunosti zakloniti fasadu objekta i time mu oduzeti na značaju. Bezbednosni faktor takođe utiče na raspored i vrste biljaka pa u najvećem broju slučajeva drveće nije u neposrednoj blizini objekta, naročito kada se radi o administrativnim objektima.
Travnjak tako čini osnovnu komponentu ozelenjavanja oko javnih objekata. On može apsolutno dominirati bez obzira na veličinu parcele, naglašavajući značaj institucije (setimo se travnjaka ispred objekata širom sveta koji predstavljaju kulturne i političke simbole savremene civilizacije).
Geometrijski stil sa parternim zelenilom predstavlja najadekvatniji način uređenja ovih površina. Glavna karakteristika geometrijskog stila je puna geometrizacija u kompoziciji prostora – sistem kvadrata, pravougaonika, krugova, elipsi i drugih geometrijskih oblika povezanih strogim pravim linijama.
Kompoziciju karakteriše sistem osa, pravilni oblici staza, stroge konture vodenih površina i travnjaka, veštački oblikovane krune drveća i šiblja... S obzirom da javne objekte najčešće karakteriše monumentalna (simetrična) arhitektonska kompozicija, takav bi trebalo da bude i raspored skulptura, fontana i drugih dekorativnih elemenata.
Parter je dekorativna kompozicija u kojoj preovlađuje niska vegetacija. Najčešće se formira na ravnom ili pravilno zakošenom travnjaku, u vidu stilizovanih biljnih motiva: grane, lišće, cvetovi, itd, ali mogu biti floralno predstavljeni i simboli objekta pred kojim se nalazi (zastava ili grb ustanove, itd). Komponovani su u različitim kombinacijama, na fonu travnjaka, peska, rizle ili šljunka.
Prilikom ozelenjavanja ovakvih površina treba obratiti pažnju na vrste biljaka koje će biti upotrebljene. Koriste se vrste zanimljivih oblika stabla ili krune, lisno dekorativne ili pak vrste cveća čistih i jakih boja radi dobijanja jasnije i efektnije žive slike. Pored svoje dekorativnosti, vrste moraju zadovoljiti kriterijum otpornosti (često se nalaze u neposrednoj blizini saobraćajnica, u direktnom kontaktu sa štetnim gasovima).
Dopušteno je i postavljanje žardinjera, sadnja u izdignutim sadnim jamama, upotreba dekorativnog mobilijara, zanimljivih elemenata popločavanja...
Zelene površine ispred poslovnih objekata
Ozelenjavanje parcela ispred poslovnih objekata u velikoj meri je podudarno ozelenjavanju površina ispred javnih objekata, naročito kada se radi o pojedinačnim predstavništvima. I ovde treba težiti kompoziciji koja poseduje notu elegancije i ozbiljnosti, ne treba koristiti visoko drveće koje bi svojim krošnjama zaklonilo sam objekat, treba izbegavati prenatrpavanje prostora vrstama i šarenilom boja...
Jednom rečju, zelena površina mora biti istovremeno jednostavna, elegantna, ali i dovoljno atraktivna kako bi istakla i upotpunila arhitekturu i karakter samog objekta.
Međutim, preporučljivo je izbegavati simetriju pri rešavanju zelenih površina ispred poslovnih objekata, jer ovde ona lako može delovati neukusno i pompezno.
Uopšte, ove površine traže i određenu dozu slobode i nekonvekcionalnih rešenja. Svaka kompanija želi da pokaže svoju originalnost i ideju, pa se tako osim biljnog materijala, na zelenoj površini mogu naći fontane i skulpture koje daju posebnu notu celokupnoj kompoziciji. Prilikom njihovog planiranja treba voditi računa o materijalu od koga će biti napravljene jer stoje nasuprot fasade objekta i sa njim čine celinu.
Skulpturalna kompozicija, naročito ona većeg značaja, zahteva da bude jasno istaknuta, kako svojim položajem tako i odnosom prema drugim elementima u okolini, pa je to najbolje učiniti formiranjem otvorenih parternih kompozicija.
Prednost treba dati jednostavnim i jasnim rešenjima bez šarenila i obilja vrsta, čija je osnova – zelenilo dobro negovanog travnjaka. Uz malo slobode u detalju poslovni objekat će istovremeno biti okružen elegancijom i svežinom.
