Postoji toliko mnogo dobrih stvari koje se mogu reći o nano-kristalnoj celulozi (NCC - nano-crystalline cellulose), tako da je jako teško znati odakle da počnemo. On je lagan, on provodi elektricitet, jak je kao kevlar, nije štetan po ljude i jeftino se proizvodi od resursa koje imamo u obilju. A od jula, on se proizvodi u fabrici u Viskonsinu, SAD, koju vodi Laboratorija za proizvodnju šumskih proizvoda (U.S. Forest Service's Forest Products Laboratory), treće fabrike ove vrste na svetu i prve u Sjedinjenim Američkim Državama.
Rukovodioci iz IBM-a, Ecolab-a i Lockheed Martin-a su prisustvovali otvaranju fabrike od 1,7 miliona dolara u Medisonu, za koju se očekuje da će podržati rastuće tržište nanoceluloze i doprineti onome što za šta USDA misli da će biti industrija vredna 600 milijardi dolara do 2020. godine. Lokalna NBC stanica je objavila vest u kojoj su stručnjaci predvideli "domino efekat u svim industrijama", i nazvali fabriku "ključnom za promenu igre".
Dakle, šta je to zapravo? NCC je sastavljena od sićušnih vlakana celuloze, najčešćeg organskog jedinjenja na svetu, koji se nalazi u izobilju u svim biljnim materijalima. Nova tehnologija može da prečisti drvenu pulpu sve dok ne ostane samo NCC, a dobijena pasta pokazuje mogućnosti koje proizvođači tek počinju da shvataju.
Časopis New Scientist izveštava da materijal može da promeni skoro sve što koristimo:
Oglas
"NCC će zameniti metalne i plastične delove automobila i mogao bi da učini nanoorgansku plastiku zastarelom u ne tako dalekoj budućnosti", kaže Fil Džons (Phil Jones), direktor ulaganja i tehnologija u francuskoj kompaniji za mineralnu obradu IMERYS. "Bilo ko ko pravi automobile ili plastične kese će želeti da se uključi u ovo", kaže on.
I to praktično bez troškova:
"Lepota ovog materija jeste da je on toliko dostupan i u izobilju da mi ne moramo da ga pravimo. Mi čak i ne moramo da koristimo cela drveća; nanoceluloza je samo 200 nanometara dugačka. Ako bismo želeli, mogli bismo da koristimo grančice i grane ili čak i piljevinu. Mi pretvaramo otpad u zlato."
Kakve ovo ima veze sa našim gradovima? Pa, kao što je Džons rekao, to bi moglo promeniti naš način na koji razmišljamo o plastičnim kesama i automobilima - i to je samo početak. Sa dobrim osobinama zateznih i kompresivnih snaga koje su rivalske građevinskim materijalima, nanoceluloza bi doslovno mogla da promeni tkivo naših urbanih centara.
