„Zaha Hadid pretvara zgradu ’Beka’ u luksuzni hotel”, naslov je teksta objavljenog u listu Politika početkom sedmice, koji je pobudio pažnju stručne, ali, sudeći prema reagovanjima čitalaca, i šire javnosti.
Informacija da je grčka kompanija „Lamda divelopment” angažovala dobitnicu Prickerove nagrade za najveća dostignuća u arhitekturi da osmisli hotelsko-stambeno-poslovni kompleks na Dorćolu, izazvala je niz reakcija: od oduševljenja što će Zahin autorski pečat poboljšati izgled grada, preko primedbi da je za ovaj posao trebalo organizovati međunarodni konkurs, do sumnje da je u pitanju marketinški trik i da projekat nikada neće biti realizovan.
Poslednjih godina, i druga zvučna imena svetske arhitekture povezivana su sa izgradnjom ekskluzivnih objekata u Beogradu: Danijel Libeskind, Santjago Kalatrava, Volfgang Čapeler, Sou Fudžimoto...
Privilegiju da se iz sveta kompjuterske animacije doseli u realni svet, za sada je izborio hotelsko-poslovni kompleks na Novom Beogradu – zdanje koje je osmislio Boris Podreka biće otvoreno do kraja godine.
Ostvarenje ostalih zamisli uglavnom koče besparica i nerešeni imovinski odnosi...
Oglas
Hotel Zahe Hadid
Privatni investitor, grčka kompanija „Lamda divelopment”, angažovala je arhitektonski biro Zahe Hadid, čuvene arhitektkinje, da u Ulici vojvode Bojovića ispod Beogradske tvrđave projektuje kompleks od 94.000 kvadratnih metara sa hotelom, apartmanima i poslovnim prostorom.
U toku je javni uvid u urbanistički projekat, a da bi investitor mogao da dobije dozvole za gradnju u zoni spomenika kulture od izuzetnog značaja kakav je tvrđava morao je najpre da izradi plan detaljne regulacije između ulica Tadeuša Košćuška, Dunavske i Bulevara vojvode Bojovića.
Plan je usvojen u gradskoj skupštini u martu prošle godine uz burne polemike u stručnoj javnosti. „Lamda” je zgradu „Beka” u stečaju kupila 2007. za 55,8 miliona evra i u budući kompleks uložiće više od 200 miliona evra.
Pre nego što su se odlučili da uposle Zahu Hadid, investitor je pregovarao sa Borisom Podrekom, arhitektom koji je rođen u Beogradu, njegovim britanskim kolegom Džonom Eliotom i grčkom arhitektonskom kućom „Tobazis”.
Oblak Sou Fudžimotoa
Međunarodni konkurs za idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje objekta koji bi povezao Savsko pristanište i Kalemegdanski park u februaru prošle godine raspisali su Agencija za investicije i stanovanje grada i Urbanistički zavod Beograda.
Pristigla su 135 idejna rešenja a internacionalni žiri je u maju 2011. dodelio dve prve nagrade za dijametralno suprotna pristupa povezivanja reke i centra grada: spiralni objekat Sou Fudžimotoa, arhitekte iz Japana, i pešačku ulicu dugu 300 metara, beogradskog arhitekte Branislava Redžića.
Posle višemesečne saradnje autora i pokušaja da dođu do zajedničkog rešenja prvenstvo je dato radu Fudžimotoa. U toku je izmena plana detaljne regulacije Kosančićevog venca koji obuhvata Beton halu kako bi rešenje japanskog arhitekte postalo njegov sastavni deo. Posle usvajanja plana sledi izrada tehničke dokumentacije.
Čapelerova zgrada koja lebdi
Budući centar za promociju nauke biće podignut na 29.000 kvadratnih metara u Bloku 39 i imaće izložbeni prostor, planetarijum, konferencijski centar i naučni klub. „Zgradu koja lebdi” potpisuje austrijski arhitekta Volfgang Čapeler iz Beča, pobednik na međunarodnom konkursu koji je Srbija raspisala 2010. godine, prvi put posle tri decenije. Na konkursu su se takmičila 232 rešenja iz celog sveta.
Objekat će se graditi iz kredita Evropske investicione banke, a investitor je Jedinica za upravljanje projektima koju je osnovala republička vlada.
Prethodne dve godine investitor je pribavio svu potrebnu dokumentaciju i započeo realizaciju glavnog projekta u saradnji sa Čapelerom. U Bloku 39 započeti su pripremni građevinski radovi. Očekuje se da glavni projekat bude završen ove godine, a kompleks do septembra 2014.
Libeskindov grad na vodi
Obilje zelenila, trgova, parkova, biciklističkih i pešačkih staza, okružiće reprezentativnu zgradu visine 250 metara. To su karakteristike projekta „Grad na vodi”, između dorćolske toplane i Pančevačkog mosta za koji je kompanija „Luka Beograd” uposlila svetska imena arhitekture – Danijela Libeskinda i Jana Gela.
Prvobitno predviđenih 2,5 miliona kvadrata stambeno poslovnog prostora treba da se gradi fazno, u toku dvadesetak godina. Libeskind je svoj projekat predstavio 2009. i u intervjuu za „Politiku” rekao da je bez dvoumljenja prihvatio poziv „Luke Beograd” da učestvuje u preoblikovanju dunavskog priobalja:
„To nije samo bitan projekat za lokalnu zajednicu. Primer je kako da se istorijska metropola spusti na obalu Dunava, žilu kucavicu, a istovremeno napravi održivi grad za 21. vek. Takav grad neće biti satkan samo od čelika i stakla već će ponuditi i novi kvalitet života”.
Možda bi deo projekta već bio stvarnost da „Luka Beograd” i grad ne vode godinama sudski spor oko prava korišćenja zemljišta na desnoj obali Dunava.
Podrekin muzej nauke i tehnike i hotel
Boris Podreka, rođeni Beograđanin i građanin sveta, pre pet godina dobio je prvi put priliku da ostavi pečat u rodnom gradu i projektuje muzej nauke i tehnike. Na poziv Ministarstva kulture trebalo je da preuredi i dogradi staru zgradu u Skenderbegovoj ulici, gde je predviđeno da bude izložena naučno-tehnička baština Srbije.
Idejni projekat je predstavio u Skupštini grada u maju 2007. U prostoru lociranom između dorćolske marine i luke trebalo je da bude smešteno više od 11.000 kvadrata od čega je 4.000 rezervisano za stalnu postavku muzeja. Osim nje, muzej je trebalo da ima galerije za povremene izložbe, depoe, biblioteku, arhivu, kafiće i prodavnice suvenira i kataloga.
Uređenje ove ustanove kulture finansirano je iz Nacionalnog investicionog plana i trebalo je da bude završeno 2009. godine, ali se zbog nedostatka novca stalo na razradi glavnog projekta. Ali, na drugom kraju grada, privodi se kraju gradnja ugostiteljsko-poslovnog kompleksa na 6.000 kvadrata u novobeogradskom Bloku 11 između „Energoprojekta” i „VIG plaze”.
Podreka je odgovoran za planiranje savremenog dizajna hotela sa četiri zvezdice. Investitori austrijska kompanija „Falkenštajner” i akcionarsko društvo „Beta nekretnine” u projekat će uložiti više od 40 miliona evra.
Kalatravina Filharmonija
Santijago Kalatrava, čuveni španski arhitekta, prošle godine bio je gost Fondacije Beogradske filharmonije „Zubin Mehta” kao potencijalni arhitekta nove zgrade filharmonije. Tada je rekao da bi za njega bio veliki stvaralački izazov da projektuje koncertnu zgradu u srpskoj prestonici.
Kalatravu su primili gradski zvaničnici, a on je obišao lokacije za buduće zdanje koje su prethodnih godina bile u igri: u Novom Beogradu pored hotela Jugoslavija i Savski amfiteatar prostor između Beogradskog sajma i Beton hale.
To su predlozi koji još nisu potvrđeni urbanističkim planovima, a angažovanje Kalatrave, šansa je da se pokrene rešavanje nagomilanih problema u priobalju Save: vlasništvo nad zemljištem, izmeštanja glavne autobuske i železničke stanice i teretnog saobraćaja iz Savske i Karađorđeve ulice.
