Centar za razvoj i transfer tehnologija i ekologiju Privredne komore Beograda predstavio je „Izveštaj o finansiranju energetske efikasnosti u zgradarstvu u Srbiji i Vodič za energetsku efikasnost“, a sve u okviru Projekta „Međusektorska saradnja u oblasti finansiranja energetske efikasnosti u zgradarstvu u okviru EU propisa i pravnih sporazuma - EUbuild Energy Efficiency” koji Privredna komora Beograda sprovodi u saradnji sa Evropskom Unijom.
Moglo se doći do zaključka da su znanje i svest građana o važnosti energetske efikasnosti i obnovljivim izvorima energije još uvek na nezavidnom nivou, da još uvek nema dovoljno subvencija države, da smo veliki rasipnici energije, da je došlo krajnje vreme i da energija mora da se štedi.
Ko bi trebalo da širi priču o značaju energetske efikasnosti?
Priča o energetskoj efikasnosti pre svega bi trebalo da izađe iz „akademskih okvira“, da se proširi na obične ljude i da im se jasnim terminima objasni šta je to energetska efikasnost.
Oglas
Ali, ako uzmemo u obzir činjenicu da se na sastanku pojavilo samo par predstavnika beogradskih opština iako je pozvano svih 17, dovoljno govori koliko lokalne samouprave malo rade na ličnoj edukaciji i edukaciji stanovnika svojih opština. Opština koja je napravila prvi korak u širenju važnosti energetske efikasnosti je opština Zvezdara koja je 2010. godine uradila projekat „ Ušteda energije u domaćinstvu“.
Opština Palilula svakako je jedina opština u Beogradu koja veoma aktivno radi na informisanju svojih sugrađana i javnosti o tome šta je energetska efikasnost, šta su obnovljivi izvori energije, kako sprovesti neki projekat iz ove oblasti i slično. Kao delić jedne obimne priče oni su osmislili i odštampali „Vodič za energetsku efikasnost“, čiju je izradu finansirao Sekretarijat za zaštitu životne sredine Grada Beograda, a rezultat je projekta “Štedi energiju - ulepšaj grad”, koji sprovodi udruženje građana "Strawberry Energy" u saradnji sa Opštinom Palilula.
Vesna Šabanovic, koordinator ovog Projekta, rekla je da je ideja o Vodiču potekla još 2010. godine kada je opština Palilula donela „Lokalni ekonomski plan“. Kako je rekla Šabanović, njihov Vodič je namenjen stanovništvu, privrednicima i investitorima. Pisan je na jednostavan način sa dosta ilustracija sa ciljem da se dobiju osnovne informacije. Ona je mišljenja da ljudima treba jednostavno objasniti da su obnovljivi izvori energije resursi koji su oko nas (voda, sunce, vetar, geotermalna energije, biomasa) i koji su stavljeni u funkciju dobijanja električne i toplotne energije.
A dokle se stiglo sa ovom temom u svetu i Srbiji?
O finansiranju energetske efikasnosti u zgradarstvu u Srbiji i aktuelnim instrumentima za finansiranje energetske efikasnosti u Srbiji, zakonskom okviru i preporukama za poboljšanje energetske efikasnosti u zgradarstvu govorio je Dimitrije Lilic, savetnik u Agenciji za energetsku efikasnost Republike Srbije.
-Mi koji radimo u tehničkim strukama znamo da je energetska efikasnost uvek bila jedan od osnovnih parametara u iskazivanju efikasnosti nekog procesa, nekog sistema, neke konstrukcije, tako da smo se mi uvek bavili energetskom efikasnošću. Tek kad je u posle vreme energetska efikasnost podignuta na nivo globalnog projekta onda je to malo zakomlikovano i jeste da nosi naziv energetska efikasnost, ali tu se sad pojavljuju biznis, politika, različiti interesi, pa je to malo iskomplikovalo stvari - rekao je Lilić.
On je objasnio da unapređenje energetske efikasnosti znači modernizaciju, ali na održiv način. A za tu modernizaciju potrebna su nova materijalna sredstva. Iz ovog razloga se mnogi projekti bave obzbeđivanjem mehanizama za finansiranje ovih aktivnosti.
Lilić je se osvrnuo i na ciljeve „20-20-20“ koje bi trebalo ispuniti do 2020. godine
- Već se došlo do zaključka da ovo smanjenje korišćenja energije u odnosu na projektovane nivoe neće biti ostvareno, već samo njhova polovina. I zato je napravljen plan energetske efikasnosti 2011. godine gde su pojačane neke mere i doneta energetska mapa puta do 2050. godine. Tu se fokusiraju instrumenti kako bi se pokrenuo proces renoviranja javnih i privatnih zgrada i poboljšali enregetski performansi uređaja koji se u njima koriste. Ovo bi trebalo da vodi ka smanjenju električne energije za 41% do 2050. godine u poređenju sa nekim nacionalnim potrošnjama u 2005/06. godini - istakao je Lilić.
Zakonski okvir
Trenutno u Srbiji oblast energetske efikasnosti uređuju:
-
Zakon o planiranju i izgradnji
-
Zakon o energetici
-
Zakon o racionalnoj upotrebi električne energije (trebalo bi uskoro da bude usvojen)
Fond za energetsku efikasnost još uvek zvanično nije počeo sa radom.
Energetski pasoši-uticaj na cenu građenja
Treba znati da su postojeće zgrade odgovorne za preko 40% ukupne svetske potrošnje primarne energije i uzrokuju oko 24% svetske emisije CO2.
Od 30. septembra počinje i uvođenje energetskih pasoša u našoj zemlji, koji će se pre svega odnositi na novogradnju. Oni će biti „lična karta“ jedne zgrade a govoriće o potrošnji toplotne energije po kvardratnom metru korisne površine unutar termičkog omotača.
Na pitanje da li će uvođenje energetskih pasoša uticati na povećanje ulazih troškova građenja i da li će to onda smanjiti broj izgrađenih objetaka u vreme krize, konkretnog odgovora nije bilo. Kako nam je rečeno, još uvek ne postoji jasan cenovnik kao i mehanizmi kontrole energetske efikasnosti objekata.
Kao predlog za smanjenje cene građenja ovakvih objekata, rečeno je da bi bilo dobro da se ukine PDV na građevinski materijal koji je na listi energetski efikasnih materijala.
Inženjeri za energetsku efikasnost
Do sada je u Inženjerskoj komori Srbije 300 inženjera prošlo kurs i dobilo sertifikate za inženjera energetske efikasnosti. U narednom periodu očekuje se da kurs prođe još 400 inženjera.
Da bi jedno preduzeće moglo da se bavi izdavanjem sertifikata za energetsku efikasnost zgrada, potrebno je da ima dva stalno zaposlena inženjera energetske efikasnosti.
Nacionalni softver za proračun energeske efikasnosti
Njegova izrada se takođe očekuje i biće od velike pomoći građanima Srbije.
